Izrada web sajtova - na šta obratiti pažnju, domen, hosting, dizajn, CMS i malo pravopisa na kraju
Ovde ću iskoristiti priliku da tema izrada web sajtova bude napisana iz nekog drugog ugla, tačnije iz ugla nekog kome je potrebna izrada web sajta, a usput da vam pružim potrebne savete. Kako početi, na šta obratiti pažnju, koju cenu da očekujem i drugo. Ukoliko ipak želite da odmah pređete na detaljnije o procesu izrade sajta, cenama izrade sajta ili da kontaktirate NKOD u vezi sa izradom web sajtova ili web aplikacija evo nekoliko korisnih linkova za stranice.
Ukoliko želite savete na temu izrada web sajtova onda nastavite sa čitanjem ispod.
Sadržaj - brzi linkovi:
Osnivate preduzeće ili možda već imate jedno osnovano ili je razlog neki drugi, ali je bitno da razmišljate da napravite web sajt. U ovom trenutku postoji gomila nepoznanica i hiljadu pitanja preplavljuje vaš um.
Koliko će to da me košta? Šta bi trebalo da se nađe na sajtu? Koliko mi je potrebno stranica? Koliko će to da me košta? Kakav dizajn mi je potreban? Koliko će to da me košta? Šta je to hosting? Koji domen da izaberem? Koliko će to da me košta?
Može se primetiti da izrada web sajtova, kao i dosta drugih slučajeva, čini da se jedno specifično pitanje vrti u glavi dosta više nego sva ostala. Iako se, na prvi pogled, može učiniti opravdano ne treba prvo o tome da razmišljate. Svakako je potrebno i to pitanje razmotriti, ali ne odmah. Zašto?
Pa, ukoliko na samom početku razmišljate o tome, kao o najznačajnijem pitanju, ograničili ste sebe u samom startu, jer ste dozvolili da budete primarno vođeni vašim finansijskim mogućnostima umesto kreativnim. Takođe, ukoliko prvo ne znate šta vam je potrebno, kada je u pitanju izrada web sajtova, ne možete ni da dobijete preciznu informaciju o ceni web sajta. U tom slučaju možete da odustanete od izrade web sajta, a verujte mi da to ne bi bila dobra odluka. Ukoliko danas niste na internetu skoro kao da vas i nema. Ovo vam zvuči preterano i preuveličano?
Pa, recimo da vam treba vodoinstalater. Baš sad puče glupa cev u kupatilu. Ne znate ni jednog vodoinstalatera. Siguran sam da biste prvo tražili neku preporuku od komšije, familije ili prijatelja. Takođe sam siguran da bi to prošlo sasvim u redu. Ali, šta ako niko od njih nema takvu preporuku? A takvih slučajeva može da ima puno. Šta biste prvo uradili? Guglali što se kaže, pretpostavljam. Onaj vodoinstalater kojeg nema na internetu za vas ne postoji. A ukoliko nađete dva, jedan ima web sajt, a drugi ima besplatan oglas. Kojeg ćete izabrati? Mislim da znam odgovor.
Ako ovo nije dovoljno ubedljivo zamislite nešto drugo umesto vodoinstalatera. Recimo, prodavnica Volvo delova za automobile. Auuuuu... Dobar je Volvo ali, gde baš sad stade? A sad prođite celu malopređašnju priču sa vodointalaterom. Prvo, komšije, familija i prijatelji bi verovatno imali isto zapažanje: pa, gde kupi Volvo u Srbiji da voziš, bre? Što nisi mogao nekog Golfa da kupiš? K'o sav normalan svet, dvojka po mogućnosti, ako pitaš Dragana Torbicu iz Novoga Sada. Drugo, zamisli da ni ta jedna prodavnica Volvo delova nema svoj web sajt. Bilo im skupo. Pa, onda što se tebe tiče u Srbiji ne postoji ni jedna prodavnica Volvo delova. Treće, tražiš nekog iz Švedske ko bi mogao da ti pošalje. Hladno, ali standard :)
Prvo razmislite o tome šta vam je potrebno od funkcionalnosti i šta biste želeli od svog budućeg web sajta, kao da ne morate da razmišljate o novcu. Naravno, sve treba raditi sa merom, kao i inače u životu, i razmišljati o funkcionalnostima koje su vam stvarno potrebne. Ne biste trebali da razmišljate, recimo, o web prodavnici ukoliko vam ona stvarno nije potrebna ili o blogu, forumu, sistemu logovanja ili nekim drugim funkcionalnostima ukoliko nemate stvarnu potrebu i korist od njih. Na taj način ćete držati svoje ulaganja za web sajt na optimumu.
Kada to skockate u svojoj glavi vidite sa kojim finansijskim sredstvima raspolažete i kako se vaša zamisao o web sajtu uklapa u te okvire.
Ukoliko ono što vam je potrebno i što biste želeli finansijski prevazilazi vaše mogućnosti tada možete da razmišljate u dva pravca. Ili da oduzimate neke funkcionalnosti bez kojih biste za sada možda i mogli ili da sačekate bolju finansijsku situaciju i onda uradite šta ste želeli.
Ukoliko oduzimate neke funkcionalnosti imajte u vidu da u nekom narednom periodu možete da nadogradite svoj web sajt sa njima. Tako da u suštini ne ostajete bez njih za vjek i vjekova.
Ukoliko ste odlučili da sačekate poboljšanje finansijske situacije gledajte da taj period ne bude suviše dugačak jer sredstva uvek znaju da nađu put ka drugoj strani. :) Možda u jednom trenutku ipak pređite na prvu opciju i odreknite se privremeno nekih funkcionalnosti, a kasnije ih nadogradite.
Pre nego što nastavimo dalje samo ukratko o tome šta su domen i hosting i na šta obratiti pažnju. Domen je internet adresa vašeg web sajta i pomoću njega ga drugi lako pronalaze. Inače računari se na internetu pronalaze preko svojih IP adresa, ali pošto su one numeričke i teške za pamćenje postoji domen (eng. domain name), koji je lak za pamćenje i razumljiviji za ljudsku upotrebu. IP adresa izgleda ovako 127.0.0.1, dok domen ovako nkod.rs, tako da je jasno zašto je lakši za upotrebu. Domen se preko DNS (eng. Domain Name Server) servera povezuje sa IP adresom računara na kojem se nalazi vaš web sajt, a taj računar predstavlja web server, i tako omogućuje lakše pronalaženje vašeg web sajta. Domen se zakupljuje kod internet provajdera (kompanije koja vam omogućuje pristup internetu) na period od godinu dana.
Postoji više tipova domena, kao na primer: .com, .rs, .co.rs, .gov, .edu, .srb, .net itd. Kod odabira tipa domena treba imati u vidu sledeće:
U zavisnosti da li domen kupujete kao fizičko ili pravno lice, da li vam treba internacionalni ili nacionalni tip domena, i izaberite određeni. Ime domena obično bude naziv preduzeća ili brenda, ali bi bilo dobro, ako je moguće, da sadrži i neku od ključnih reči ili fraza koje su bitne za pretragu kod web pretraživača, kao što je Gugl. Ovo nije preko potrebno, ali može da pomogne kod optimizacije za web pretraživače. Ne nešto bitno, ali je jedna od stvari koje pomažu. Gledajte da ime domena bude kratko i lako za pamćenje, pa ukoliko ključne reči značajno produžuju ime domena nemojte ih ipak koristiti.
Što se tiče hostinga on predstavlja prostor na serveru koji zakupljujete takođe od jednog od internet provajdera. Možete kod istog kod kojeg ste zakupili i domen, a i ne morate. Mada, je tada lakše konfigurisanje, te ukoliko nemate poseban razlog da uzimate domen i hosting od različitih provajdera nemojte to da radite. Lakše je završiti sve na jednom mestu. Hosting se takođe zakupljuje na godišnjem nivou. Za većinu potreba najmanji paket iz ponude tzv. deljenih hostinga (eng. shared hosting) bude dovoljan, ali ukoliko će web sajt imati veliku posećenost i ukoliko zahteva veće resurse razmislite o drugim ponudama kao što je VPS (eng. Virtual Private Server).
Deljeni hosting podrazumeva da, resurse koje ste zakupili od provajdera na određenom serveru, delite sa svima ostalima koji se nalaze na tom istom serveru. Ovo je u suštini i jedan od razloga zašto je ovaj tip hostinga i najjeftiniji. Tako može da se desi, a i dešava se neretko, da server padne i da web sajtovi na njemu ne budu dostupni neko vreme zbog preopterećenosti. Drugi razlog zašto je ova opcija najjeftinija je što nemate kompletan pristup serveru preko komandne linije i ne možete da menjate podešavanja servera, što ukoliko se ne razumete i nije bitno. Sve se obavlja preko kontrolnog panela, a najpopularniji je CPANEL. To je grafičko okruženje preko kojeg upravljate zakupljenim resursima i dosta je jednostavnije za laičku upotrebu. Za ozbiljnije stvari potreban je potpuni pristup serveru tzv. rut pristup (root access) i preporučuje se neki VPS.
VPS ili engleski "Virtual Private Server" je usluga zakupa dela resursa web servera koji su vam zagarantovani, za razliku od deljenog hostinga. To znači da zakupljene resurse ne delite ni sa kim i u svakom trenutku su vam apsolutno dostupni. Takođe, dobijate rut pristup (root access) serveru i možete da vršite bilo kakva podešavanja i instalirate šta hoćete. Ali, tada morate da imate znanje iz administracije web servera jer dobijate apsolutno prazan server, bez ičega. Nema CPANEL-a ili bilo kakvog drugog grafičkog okruženja preko kojeg možete da radite. Sve sami morate da instalirate od nule.
Kada je već izrada web sajta ili izrada web sajtova vaša odluka, možda je nekom potrebno više od jednog, obratite pažnju da domen i hosting budu zakupljeni na vaše ime ili ime vašeg pravnog lica. Dosta firmi koje vrše uslugu izrade web sajtova nude usluge zakupa domena i hostinga. Neke su sami registrovani za tu uslugu i ovlašćeni, a neki će jednostavno za vas to učiniti kod nekog ovlašćenog provajdera. U svakom slučaju gledajte da se domen registruje i zakupi na vaše ime i da hosting bude zakupljen na vaše ime. U suprotnom nećete imati nikakva prava nad domenom i možete doći u neprijatnu situaciju ukoliko, recimo, odlučite da izvršite transfer domena na neki drugi hosting, kod drugog provajdera. Takođe, ako hosting nije zakupljen na vaše ime nemate nikakva prava nad njim.
Ispod su linkovi do sajtova nekih od poznatijih provajdera kod nas, pa pogledajte njihove ponude hosting paketa. Izdvojio bih mKlaud (mCloud) jer imaju zanimljiv paket koji skoro, pa spaja gore pomenute dve opcije. Naime, oni to zovu Klaud Hosting (Cloud Hosting) i zakupom takve usluge dobijate zagarantovane resurse, a ipak imate komfor CPANLE-a, ali nemate rut pristup serveru. Mislim da je ovo idealno za one koji ne znaju administraciju servera, a hteli bi nešto više od deljenog hostinga i grafički interfejs za administraciju. Ovakva usluga je skuplja od deljenog hostinga, ali sigurno i višestruko bolja.
Ostali provajderi:
Ukoliko planirate da na sajtu imate web prodavnicu ili neke stranice na kojima se uzimaju lični podaci korisnika raspitajte se kod provajdera za SSL sertifikat. Korišćenjem SSL sertifikata posetioci vašeg web sajta imaće šifrovanu vezu sa njim. Sav saobraćaj prema web sajtu će biti usmeren na https protokol umesto na standardni http. Tada će vaš pregledač, kao recimo Hrom (Chrome), uz ime domena vašeg web sajta, u adresi prikazivati i onaj zeleni katančić, koji ste verovatno primetili kod nekih sajtova. On upravo označava da je veza sa web sajtom šifrovana. To kod korisnika ostavlja osećaj sigurnosti kada koristi vaš sajt, a mora da ostavi neke svoje podatke.
Postoji više vrsta SSL sertifikata, ali će vam biti sasvim dovoljan i najosnovniji. Neki provajderi daju i besplatan SSL sertifikat ukoliko kod njih uzmete i domen i hosting. Raspitajte se.
Naredni korak bi trebao da bude da razmislite o strukturi web sajta. Ovo bi podrazumevalo da odlučite koliko stranica bi trebao da sadrži vaš budući web sajt, koje stranice treba da budu sadržane u glavnoj navigaciji web sajta, da li elementi (stranice) navigacije treba da sadrže podelemente, da li treba da postoji dodatna navigacija tzv. sajdbar navigacija.
Razmislite o tome šta vam je bitno da izbacite u prvi plan. Recimo, zamislite da ste na sastanku sa potencijalnim kupcem ili saradnikom, on ne zna tačno čime se vi bavite i potrebno je da mu predstavite svoje preduzeće. Krenućete od onoga što smatrate najbitnijim kako bi što pre pridobili pažnju i interesovanje sagovornika. Isto je i sa web sajtom. Bitno je da što pre pridobijete pažnju onoga ko posećuje vaš web sajt.
Prva stvar koju predočite može biti istorijat vašeg preduzeća, kako biste istakli dugogodišnje iskustvo u vašoj delatnosti. Ili ćete prvo istaći vašu lokaciju, recimo, ukoliko ste vlasnik nekog hotela ili apartmana, ili možda odmah pređete na vaše proizvode ili usluge, pošto se bavite prodajom istih, ili odmah istaknete vaš povoljan cenovnik...
Ovo u suštini vi sami najbolje znate i trebalo bi da to pretočite u web stranice vašeg web sajta. Prosečan web sajt, koji je samo jednostavna prezentacija ima oko 5 web stranica.
Ovo je samo primer koje stranice bi eventualno mogao da sadrži jedan web sajt, a vi ćete svakako znati šta je vama bitno. U suštini svaki web sajt će imati početnu stranicu, o nama i kontakt, kao neki minimum potreban za web prezentaciju.
Kada znate koliko vam je web stranica potrebno trebali biste da razmislite o dizajnu pojedinačnih web stranica. Trebalo bi razmisliti šta biste želeli da se nalazi u zaglavlju web sajta, gde se nalazi i glavna navigacija tj. glavni meni web sajta, da li je potreban sajdbar, šta od informacija treba da sadrži podnožje web stranice tzv. futer itd. Dakle, ovde razmišljajte o dizajnu u smislu celina koje treba da sadrže neke informacije, a ne da li će nešto biti plavo ili crveno, okruglo ili kvadratno... To je posao za kasnije, a vi ne traba da se opterećujete njime. Ukoliko mislite da ne možete ništa, od do sada navedenog, sami da uradite ne brinite i ne morate. NKOD je tu da vam pomogne oko svega. Sve ovo pišem da bi ste bili svesni šta je potrebno od informacija za realizaciju jednog web sajta, a veliko je olakšanje ukoliko znate gde šta treba da stoji. Ukoliko ne znate mi ćemo vam pomoći.
U suštini ovo će vam biti potrebno jedino ukoliko je sadržaj obimniji i potrebno ga je podeliti na više stranica radi preglednosti, lakšeg snalaženja i dostupnosti informacija. Na primer vaše usluge su podeljene na više podusluga ili sadrže dodatne usluge, pa će element "Usluge" u navigaciji imati podmeni (podelemente) u kojem će biti nabrojane sve dodatne usluge, a radi brze i lake dostupnosti i uočljivosti. Ili, recimo, imate web prodavnicu sa kategorijama proizvoda koje želite da budu lako dostupne, pa ćete ih staviti u podmeni stranice na kojoj je web prodavnica. U suprotnom nema potrebe za komplikovanjem i najbolje je stvari predstaviti što je jednostavnije moguće radi preglednosti.
Ukoliko je potrebno istaći brze veze (linkove) do nekih web stranica internih ili eksternih, a da ne pretrpavate glavnu navigaciju web sajta, tada može biti dobro rešenje tzv. sajdbar. Takođe, ukoliko planirate da prikazujete neke oglase sajdbar je dobro rešenje. Sajdbar se pozicionira na krajnjoj levoj ili desnoj strani web stranice. Ukoliko nemate slične potrebe onda vam nije potreban sajdbar.
Jedna od sledećih stvari koju treba da odlučite je da li web sajt treba da ima dizajn prilagođen svim veličinama ekrana ili ne. Ovo bi značilo da li web sajt može da bude pregledan na telefonima ili tabletima bez zumiranja ili pomeranja sadržaja po ekranu gore, dole, levo, desno? Što je potreba ukoliko dizajn web sajta nije prilagođen mobilnim uređajima. A, tada imate jedno iritirajuće iskustvo pregledanja web sajta sa telefona i siguran sam da ćete potražiti drugi ukoliko naletite na jedan takav. Da se ovo ne bi desilo i kada posetioci vašeg sajta dođu do njega jako je važno da imate web sajt prilagođen za pregledanje na mobilnim uređajima i preporučujem da se odlučite za takav dizajn. U suprotnom siguran sam da ćete izgubiti značajan broj poseta prema web sajtu.
Ovo pitanje i nije toliko teško. Samo treba da znate da li podatke, koje ćete uneti na vaš web sajt, treba često da ažurirate? Ukoliko je vaš web sajt blog, web prodavnica ili nudi neku uslugu koja zavisi od dosta promenljivih stvari onda vam definitivno treba dinamički web sajt. Dinamički web sajt podrazumeva mogućnost ažuriranja i dodavanja podataka, slika, proizvoda, članaka na web sajtu bez ikakvog znanja o izradi web sajtova. To možete uraditi potpuno sami, bez programera ili web dizajnera. To znači da web sajt sadrži sistem za upravljanje sadržajem tzv. CMS. Ovo CMS dolazi od engleskih reči "Content Management System" i znači upravo to: sistem za upravljanje sadržajem. Većina današnjih web sajtova je ovako i napravljena jer je danas skoro nezamislivo da nemate nikakvu interakciju sa posetiocima web sajta i da ne postoji potreba čestog ažuriranja sadržaja.
Međutim, ipak može da se desi upravo to. Da nemate potrebu za čestim menjanjem sadržaja web sajta, ne prodajete ništa preko njega, ne služi vam za pisanje članaka. U tom slučaju statički web sajt može da zadovolji vaše potrebe. Samo što u slučaju bilo kakve promena zahteva rad programera ili web dizajnera, u zavisnosti kakva je promena.
Ukoliko ste došli do zaključka da vam treba dinamički web sajt, jer imate potrebu za čestim ažuriranjem sadržaja, treba da se odlučite za CMS. U ovom slučaju imate dve opcije: Vordpres ili NKOD CMS. Postoji dosta besplatnih, tzv. "open source", sistema za upravljanje sadržajem, kao na primer Džumla (eng. Joomla), Drupal (eng. Drupal), Magento (eng. Magento) i drugi. Ali mi smo se odlučili da ponudimo Vordpres jer je lak za održavanje, oko 35% web sajtova od svih na svetu je urađeno na toj platformi, ima razvijenu zajednicu i lako se dolazi do rešenja za eventualne probleme, ima hiljade dodataka sa raznim funkcionalnostima, redovno se ažurira novim verzijama i lak je za korišćenje klijentima.
Vordpres je najzastupljenija besplatna platforma za upravljanje sadržajem web sajtova programirana u PHP programskom jeziku. PHP je serverski programski jezik koji pokreće većinu web sajtova na svetu, oko 80% svih sajtova.
Vordpres omogućuje brzo kreiranje web sajtova jer sadrži dosta gotovih funkcionalnosti koje su spremne za upotrebu odmah po instalaciji. Takođe, postoji i dosta besplatnih dodataka, kao i onih koji se plaćaju, a koji mogu da dodatno prošire fukcionalnost web sajta. Nije težak za upotrebu i preveden je i na srpski jezik, te je prihvatljiv i za klijente, kao lako sredstvo za menjanje sadržaja na web sajtu.
Pored ovih prednosti postoje i neke mane. A, one se ogledaju u tome da ste u nemogućnosti da prilagodite željene funkcionalnosti ili dizajn administratorskog dela u potpunosti, svakom specifičnom slučaju, bez velike promene koda, koja može da proizvede i neželjene efekte u smislu funkcionalnosti. U svakom slučaju veći zahvati nisu isplativi i oduzimaju puno vremena. Ukoliko nemate neke specifične zahteve Vordpres će sasvim zadovoljiti vaše potrebe, u suprotnom potrebno je napraviti prilagođeni CMS.
Tamo gde je potrebna velika prilagođenost sistema za upravljanje sadržajem samom projektu u akciju stupa NKOD CMS. Ovakav sistem se programira od početka, bez ikakvih spoljašnih dodataka, i apsolutno se prilagođava potrebama klijenta tj. projekta. Iz ovog razloga vreme potrebno za izradu takvog sistema je znatno duže od gotovog CMS rešenja, ali je rezultat neuporedivo bolji, u smislu prilagođenosti do svakog detalja. U ovom slučaju sve se radi od nule, što kažemo, pa tako i dizajniranje baze podataka, koja se opet apsolutno prilagođava projektu radi što veće efikasnosti i najoptimalnijeg korišćenja resursa.
Besplatni sistemi za upravljanje sadržajem web sajtova su tzv. sistemi otvorenog koda tj. njihov programski kod je javan i svako može da ga pogleda. To može da predstavlja potencijalni sigurnosni rizik, te je NKOD CMS i u tom delu u prednosti jer njegov kod niko ne može da vidi, pa su sigurnosne pretnje takve vrste eliminisane.
Fraza - Izrada web sajtova - izgleda čudno napisano ukoliko je trenutno čitate na ćirilici i sigurno vam je latinično slovo "w" upadalo u oči tokom čitanja teksta, ali takođe je čudno i potpuno neispravno i na latiničnom pismu srpskog jezika, kao i na ćiriličnom. Međutim, izgleda da, iz nekog razloga, to slovo "w" ne upada ljudima u oči kad pišemo latinicom. Postavlja se pitanje zašto??? Ako ni u latiničnom pismu srpskog jezika ne postoji to slovo zašto ga koristimo?
Primetićete, ukoliko ukucate u guglovu pretragu frazu - izrada veb sajtova - latinicom, da će Gugl da vam kaže "prikazani su rezultati za: - izrada web sajtova -", tj. pokušaće da vas ispravi jer misli da ste pogrešno napisali. Ukoliko eksplicitno ne kliknete na link "ipak pretraži: izrada veb sajtova" Gugl će ispraviti "v" u "w". Naravno ispravno je izrada veb sajtova.
Prvo što može da padne na pamet je da je Gugl pogrešio, da ima neki bag, što bi rekli u programerskom žargonu, pa iz tog razloga ubacuje nepostojeća slova u srpski jezik i misli da je ispravno napisati: izrada web sajtova. Postoji slična pojava, ukoliko imate uključeno prevođenje stranica u Gugl Hrom (Google Chrome) pregledaču, da Hrom nudi prevod stranice sa hrvatskog, a u stvari stranica je na srpskom, samo pisana latinicom. Ovo je iz razloga što Gugl smatra ćirilično pismo za primarno pismo srpskog jezika, što je i tačno, pa će pokušati da prevede latiničnu stranicu. Međutim, to u slučaju našeg "v" i "w" nije slučaj. U ovom slučaju nije Gugl taj koji greši.
U ovom slučaju greše ljudi! Pitate se kako?! Jednostavno Gugl ima "naviku" da prati ponašanje ljudi tj. šta pretražujemo na internetu, koliko često, demografske podatke i ko zna šta još. Na osnovu podataka koje sakupi Gugl prilagođava svoje rezultate pretrage, a takođe prilagođava i one instant upite, koje nudi kada počnete da kucate nešto u pretragu. Dakle, na osnovu započetog upita Gugl predlaže neke koji su već korišćeni dosta puta u pretrazi. Takođe, na osnovu takvih podataka predlaže i promenu upita kada misli da ste pogrešno nešto upisali. Pa, opet se pitate i dobro šta sad s tim? Kako u ovom slučaju greše ljudi, a ne Gugl?
Jednostavno stvar je u našoj nepismenosti! Ljudi, u velikoj većini, pišu "web" umesto "veb", pa tako pišu izrada web sajtova, pa je Gugl zaključio da je ovo prvo ispravno u odnosu na drugo i pokušava da ispravi ispravno. Naravno slovo "w" ne postoji u srpskom pismu, niti u latiničnom, niti u ćiriličnom, ali mi ga uporno koristimo, pa zašto onda i Gugl ne bi "rekao": pa dobro vi znate bolje vaš jezik.
Mislim da smo ovome u velikoj meri doprineli mi koji pravimo veb sajtove i veb aplikacije. To je činjenica iz jednostavnog razloga što u većini tekstova, na sajtovima koji nude uslugu izrade veb stranica, piše upravo "web" umesto "veb". Sve je počelo iz razloga što neke reči, stručni termini iz IT industrije ne mogu lako da se prevedu na srpski, pa se koriste u originalu, na engleskom jeziku, što može biti u redu, ali ih treba pisati na srpskom ukoliko je moguće. Kao što ni "sajt" nije srpska reč, ali je pišemo onako kako je izgovaramo. Zar nas Vuk ne nauči tako? Postoje primeri kao što je naziv sistema za upravljanje relacionim bazama podataka - "MySql", e pa njega bi teže napisali po Vuku jer, na primer, slovo "q" nema baš neku zamenu u našem jeziku, a i ako bismo zamenili "y" sa "i" dobili bismo nešto čudno (MiSkul ili MajEsKuEl). U ovom slučaju se slažem da je najbolje u originalu napisati reč ili skraćenicu, jer postaje neprepoznatljiva, ali ovakvih primera je malo, pa ne treba da idemo u drugu krajnost. Počinjemo da koristimo strane reči umesto naših i kada je to sasvim nepotrebno. Često mi se dešavalo da kolega kaže: kako se ono beše kaže na srpskom? Pa na kraju ipak kaže na engleskom. Počinjemo da bespotrebno upotrebljavamo strane reči u svakodnevnom govoru, a iz razloga što smo, ponekad, i primorani da koristimo engleski na poslu. Ne samo u IT industriji, nego i u drugim, gde su vlasnici stranci. Sastanci i obuke se održavaju na engleskom jeziku, oglasi za zaposlenje su na engleskom, interna dokumenta i izveštaji su na engleskom... Ovo ne pričam napamet, sve sam doživeo. Pokušajmo da ne iskvarimo i sačuvamo srpski jezik.
Dakle, ukoliko neka reč ili fraza ne može da bude prevedena sa razumnim značenjem u datom kontekstu, verovatno je u redu da se izgovara u originalu, ali trebalo bi je pisati po Vuku, ukoliko je moguće. Najgora opcija je kada počne da se meša srpski i engleski, kao na primer: defaultni, caseovi, understandovali, titleovi, pageovi, searchovanje, tagovanje, likeovanje... To tada, ni na jednom, ni na drugom jeziku ne znači ništa. A, sve ove reči mogu da se prevedu na srpski. Verovali ili ne sa ovako napisanim rečima sam se susretao u firmama u kojima sam radio.
Prvo, bitno je zbog same pismenosti pojedinca i očuvanja srpskog jezika i pisma, zbog opšte kulture svakog pojedinca, boljeg i lakšeg razumevanja... Sami iskrivljujemo svoj jezik i posle nam niko neće biti kriv, pa ni Gugl kada ispravlja "v" u "w".
Drugo, to naše pismo i jezik nećemo moći da očuvamo na internetu ukoliko sami nepravilno pišemo. U nekim slučajevima, kao u ovom o kojem pišem trenutno, nemoguće je pravilno pisati i optimizovati veb stranicu za pretragu. Jednostavno ste prinuđeni da pišete pogrešno. Obzirom da je internet danas u našim životima izuzetno zastupljen, pa i kod dece bitno je kako se na njemu ophodimo prema svom jeziku i pismu. Ukoliko na to ne obratimo pažnju imaćemo buduće generacije koje su polupismene i pored škola, jer će u svom životu više vremena provesti učeći sa interneta nego iz školskih knjiga.
Na kraju nadam se da sam uspeo malo da vam pomognem i otklonim neke nedoumice koje ste možda imali vezano za izradu veb sajtova ili za izradu web sajtova. :)
- Izrada web sajtova - Pročitajte više o web sajtovima
- Proces izrade web sajta
- Cena izrade sajta
- Kako se prave sajtovi? Šta je ispod haube?
- Izrada sajtova Novi Sad - NKOD Kontakt - pošaljite upit za izradu web sajta ili aplikacije
Ukoliko želite savete na temu izrada web sajtova onda nastavite sa čitanjem ispod.
Sadržaj - brzi linkovi:
POTREBAN MI JE WEB SAJT. KAKO DA POČNEM?
DOMEN I HOSTING
ŠTA JE TO DELjENI HOTING?
ŠTA JE TO VPS?
NEKI OD POZNATIJIH PROVAJDERA
KADA ZNAM FUNKCIONALNOSTI SAJTA ŠTA DALjE?
KOLIKO STRANICA MI JE POTREBNO NA WEB SAJTU?
DIZAJN WEB STRANICA
DA LI ELEMENTI NAVIGACIJE TREBA DA IMAJU PODELEMENTE (PODMENI)?
DA LI WEB STRANICA TREBA DA IMA SAJDBAR (DODATNI MENI POZICIONIRAN SA STRANE)?
DIZAJN PRILAGOĐEN MOBILNIM UREĐAJIMA
DA LI MI JE POTREBAN STATIČKI ILI DINAMIČKI WEB SAJT?
SISTEM ZA UPRAVLjANjE SADRŽAJEM WEB SAJTA CMS (ENG. CMS - CONTENT MANAGEMENT SYSTEM)
VORDPRES
NKOD CMS
DOĐOSMO DO PRAVOPISA - "IZRADA WEB SAJTOVA" ili "IZRADA VEB SAJTOVA"?
DOMEN I HOSTING
ŠTA JE TO DELjENI HOTING?
ŠTA JE TO VPS?
NEKI OD POZNATIJIH PROVAJDERA
KADA ZNAM FUNKCIONALNOSTI SAJTA ŠTA DALjE?
KOLIKO STRANICA MI JE POTREBNO NA WEB SAJTU?
DIZAJN WEB STRANICA
DA LI ELEMENTI NAVIGACIJE TREBA DA IMAJU PODELEMENTE (PODMENI)?
DA LI WEB STRANICA TREBA DA IMA SAJDBAR (DODATNI MENI POZICIONIRAN SA STRANE)?
DIZAJN PRILAGOĐEN MOBILNIM UREĐAJIMA
DA LI MI JE POTREBAN STATIČKI ILI DINAMIČKI WEB SAJT?
SISTEM ZA UPRAVLjANjE SADRŽAJEM WEB SAJTA CMS (ENG. CMS - CONTENT MANAGEMENT SYSTEM)
VORDPRES
NKOD CMS
DOĐOSMO DO PRAVOPISA - "IZRADA WEB SAJTOVA" ili "IZRADA VEB SAJTOVA"?
Potreban mi je web sajt. Kako da počnem?
Osnivate preduzeće ili možda već imate jedno osnovano ili je razlog neki drugi, ali je bitno da razmišljate da napravite web sajt. U ovom trenutku postoji gomila nepoznanica i hiljadu pitanja preplavljuje vaš um.
Koliko će to da me košta? Šta bi trebalo da se nađe na sajtu? Koliko mi je potrebno stranica? Koliko će to da me košta? Kakav dizajn mi je potreban? Koliko će to da me košta? Šta je to hosting? Koji domen da izaberem? Koliko će to da me košta?
Može se primetiti da izrada web sajtova, kao i dosta drugih slučajeva, čini da se jedno specifično pitanje vrti u glavi dosta više nego sva ostala. Iako se, na prvi pogled, može učiniti opravdano ne treba prvo o tome da razmišljate. Svakako je potrebno i to pitanje razmotriti, ali ne odmah. Zašto?
Pa, ukoliko na samom početku razmišljate o tome, kao o najznačajnijem pitanju, ograničili ste sebe u samom startu, jer ste dozvolili da budete primarno vođeni vašim finansijskim mogućnostima umesto kreativnim. Takođe, ukoliko prvo ne znate šta vam je potrebno, kada je u pitanju izrada web sajtova, ne možete ni da dobijete preciznu informaciju o ceni web sajta. U tom slučaju možete da odustanete od izrade web sajta, a verujte mi da to ne bi bila dobra odluka. Ukoliko danas niste na internetu skoro kao da vas i nema. Ovo vam zvuči preterano i preuveličano?
Vodoinstalater
Pa, recimo da vam treba vodoinstalater. Baš sad puče glupa cev u kupatilu. Ne znate ni jednog vodoinstalatera. Siguran sam da biste prvo tražili neku preporuku od komšije, familije ili prijatelja. Takođe sam siguran da bi to prošlo sasvim u redu. Ali, šta ako niko od njih nema takvu preporuku? A takvih slučajeva može da ima puno. Šta biste prvo uradili? Guglali što se kaže, pretpostavljam. Onaj vodoinstalater kojeg nema na internetu za vas ne postoji. A ukoliko nađete dva, jedan ima web sajt, a drugi ima besplatan oglas. Kojeg ćete izabrati? Mislim da znam odgovor.
Volvo
Ako ovo nije dovoljno ubedljivo zamislite nešto drugo umesto vodoinstalatera. Recimo, prodavnica Volvo delova za automobile. Auuuuu... Dobar je Volvo ali, gde baš sad stade? A sad prođite celu malopređašnju priču sa vodointalaterom. Prvo, komšije, familija i prijatelji bi verovatno imali isto zapažanje: pa, gde kupi Volvo u Srbiji da voziš, bre? Što nisi mogao nekog Golfa da kupiš? K'o sav normalan svet, dvojka po mogućnosti, ako pitaš Dragana Torbicu iz Novoga Sada. Drugo, zamisli da ni ta jedna prodavnica Volvo delova nema svoj web sajt. Bilo im skupo. Pa, onda što se tebe tiče u Srbiji ne postoji ni jedna prodavnica Volvo delova. Treće, tražiš nekog iz Švedske ko bi mogao da ti pošalje. Hladno, ali standard :)
Šalu na stranu...
Prvo razmislite o tome šta vam je potrebno od funkcionalnosti i šta biste želeli od svog budućeg web sajta, kao da ne morate da razmišljate o novcu. Naravno, sve treba raditi sa merom, kao i inače u životu, i razmišljati o funkcionalnostima koje su vam stvarno potrebne. Ne biste trebali da razmišljate, recimo, o web prodavnici ukoliko vam ona stvarno nije potrebna ili o blogu, forumu, sistemu logovanja ili nekim drugim funkcionalnostima ukoliko nemate stvarnu potrebu i korist od njih. Na taj način ćete držati svoje ulaganja za web sajt na optimumu.
Kada to skockate u svojoj glavi vidite sa kojim finansijskim sredstvima raspolažete i kako se vaša zamisao o web sajtu uklapa u te okvire.
Ukoliko ono što vam je potrebno i što biste želeli finansijski prevazilazi vaše mogućnosti tada možete da razmišljate u dva pravca. Ili da oduzimate neke funkcionalnosti bez kojih biste za sada možda i mogli ili da sačekate bolju finansijsku situaciju i onda uradite šta ste želeli.
Ukoliko oduzimate neke funkcionalnosti imajte u vidu da u nekom narednom periodu možete da nadogradite svoj web sajt sa njima. Tako da u suštini ne ostajete bez njih za vjek i vjekova.
Ukoliko ste odlučili da sačekate poboljšanje finansijske situacije gledajte da taj period ne bude suviše dugačak jer sredstva uvek znaju da nađu put ka drugoj strani. :) Možda u jednom trenutku ipak pređite na prvu opciju i odreknite se privremeno nekih funkcionalnosti, a kasnije ih nadogradite.
Domen i hosting
Pre nego što nastavimo dalje samo ukratko o tome šta su domen i hosting i na šta obratiti pažnju. Domen je internet adresa vašeg web sajta i pomoću njega ga drugi lako pronalaze. Inače računari se na internetu pronalaze preko svojih IP adresa, ali pošto su one numeričke i teške za pamćenje postoji domen (eng. domain name), koji je lak za pamćenje i razumljiviji za ljudsku upotrebu. IP adresa izgleda ovako 127.0.0.1, dok domen ovako nkod.rs, tako da je jasno zašto je lakši za upotrebu. Domen se preko DNS (eng. Domain Name Server) servera povezuje sa IP adresom računara na kojem se nalazi vaš web sajt, a taj računar predstavlja web server, i tako omogućuje lakše pronalaženje vašeg web sajta. Domen se zakupljuje kod internet provajdera (kompanije koja vam omogućuje pristup internetu) na period od godinu dana.
Postoji više tipova domena, kao na primer: .com, .rs, .co.rs, .gov, .edu, .srb, .net itd. Kod odabira tipa domena treba imati u vidu sledeće:
- .com domen je internacionalni domen, pa ukoliko želite da se i izvan Srbije lako nađete u pretrazi ovo je opcija za vas. Mogu ga zakupiti i fizička i pravna lica.
- .rs domen je namenjen za naš nacionalni saobraćaj, pa ukoliko vam je proiritet lokalno tržište odaberite ga. Mogu ga zakupiti i fizička i pravna lica.
- .co.rs domen je namenjen takođe za naš nacionalni saobraćaj. Namenjen je za pravna lica.
- .gov domen je namenjen samo za vladine organizacije
- .edu domen je namenjen za edukativne institucije
- .srb domen je prvi nacionalni domen na ćirilici. Mogu ga zakupiti i fizička i pravna lica.
- .net domen je globalni, internacionalni domen, kao .com
U zavisnosti da li domen kupujete kao fizičko ili pravno lice, da li vam treba internacionalni ili nacionalni tip domena, i izaberite određeni. Ime domena obično bude naziv preduzeća ili brenda, ali bi bilo dobro, ako je moguće, da sadrži i neku od ključnih reči ili fraza koje su bitne za pretragu kod web pretraživača, kao što je Gugl. Ovo nije preko potrebno, ali može da pomogne kod optimizacije za web pretraživače. Ne nešto bitno, ali je jedna od stvari koje pomažu. Gledajte da ime domena bude kratko i lako za pamćenje, pa ukoliko ključne reči značajno produžuju ime domena nemojte ih ipak koristiti.
Što se tiče hostinga on predstavlja prostor na serveru koji zakupljujete takođe od jednog od internet provajdera. Možete kod istog kod kojeg ste zakupili i domen, a i ne morate. Mada, je tada lakše konfigurisanje, te ukoliko nemate poseban razlog da uzimate domen i hosting od različitih provajdera nemojte to da radite. Lakše je završiti sve na jednom mestu. Hosting se takođe zakupljuje na godišnjem nivou. Za većinu potreba najmanji paket iz ponude tzv. deljenih hostinga (eng. shared hosting) bude dovoljan, ali ukoliko će web sajt imati veliku posećenost i ukoliko zahteva veće resurse razmislite o drugim ponudama kao što je VPS (eng. Virtual Private Server).
Šta je to deljeni hoting?
Deljeni hosting podrazumeva da, resurse koje ste zakupili od provajdera na određenom serveru, delite sa svima ostalima koji se nalaze na tom istom serveru. Ovo je u suštini i jedan od razloga zašto je ovaj tip hostinga i najjeftiniji. Tako može da se desi, a i dešava se neretko, da server padne i da web sajtovi na njemu ne budu dostupni neko vreme zbog preopterećenosti. Drugi razlog zašto je ova opcija najjeftinija je što nemate kompletan pristup serveru preko komandne linije i ne možete da menjate podešavanja servera, što ukoliko se ne razumete i nije bitno. Sve se obavlja preko kontrolnog panela, a najpopularniji je CPANEL. To je grafičko okruženje preko kojeg upravljate zakupljenim resursima i dosta je jednostavnije za laičku upotrebu. Za ozbiljnije stvari potreban je potpuni pristup serveru tzv. rut pristup (root access) i preporučuje se neki VPS.
Šta je to VPS?
VPS ili engleski "Virtual Private Server" je usluga zakupa dela resursa web servera koji su vam zagarantovani, za razliku od deljenog hostinga. To znači da zakupljene resurse ne delite ni sa kim i u svakom trenutku su vam apsolutno dostupni. Takođe, dobijate rut pristup (root access) serveru i možete da vršite bilo kakva podešavanja i instalirate šta hoćete. Ali, tada morate da imate znanje iz administracije web servera jer dobijate apsolutno prazan server, bez ičega. Nema CPANEL-a ili bilo kakvog drugog grafičkog okruženja preko kojeg možete da radite. Sve sami morate da instalirate od nule.
Bitno kod zakupa domena i hostinga!!!
Kada je već izrada web sajta ili izrada web sajtova vaša odluka, možda je nekom potrebno više od jednog, obratite pažnju da domen i hosting budu zakupljeni na vaše ime ili ime vašeg pravnog lica. Dosta firmi koje vrše uslugu izrade web sajtova nude usluge zakupa domena i hostinga. Neke su sami registrovani za tu uslugu i ovlašćeni, a neki će jednostavno za vas to učiniti kod nekog ovlašćenog provajdera. U svakom slučaju gledajte da se domen registruje i zakupi na vaše ime i da hosting bude zakupljen na vaše ime. U suprotnom nećete imati nikakva prava nad domenom i možete doći u neprijatnu situaciju ukoliko, recimo, odlučite da izvršite transfer domena na neki drugi hosting, kod drugog provajdera. Takođe, ako hosting nije zakupljen na vaše ime nemate nikakva prava nad njim.
Neki od poznatijih provajdera
Ispod su linkovi do sajtova nekih od poznatijih provajdera kod nas, pa pogledajte njihove ponude hosting paketa. Izdvojio bih mKlaud (mCloud) jer imaju zanimljiv paket koji skoro, pa spaja gore pomenute dve opcije. Naime, oni to zovu Klaud Hosting (Cloud Hosting) i zakupom takve usluge dobijate zagarantovane resurse, a ipak imate komfor CPANLE-a, ali nemate rut pristup serveru. Mislim da je ovo idealno za one koji ne znaju administraciju servera, a hteli bi nešto više od deljenog hostinga i grafički interfejs za administraciju. Ovakva usluga je skuplja od deljenog hostinga, ali sigurno i višestruko bolja.
Pogledajte ponudu Cloud Hosting mCloud-a, a i druge njihove ponude: Cloud hosting
Ostali provajderi:
Ukoliko planirate da na sajtu imate web prodavnicu ili neke stranice na kojima se uzimaju lični podaci korisnika raspitajte se kod provajdera za SSL sertifikat. Korišćenjem SSL sertifikata posetioci vašeg web sajta imaće šifrovanu vezu sa njim. Sav saobraćaj prema web sajtu će biti usmeren na https protokol umesto na standardni http. Tada će vaš pregledač, kao recimo Hrom (Chrome), uz ime domena vašeg web sajta, u adresi prikazivati i onaj zeleni katančić, koji ste verovatno primetili kod nekih sajtova. On upravo označava da je veza sa web sajtom šifrovana. To kod korisnika ostavlja osećaj sigurnosti kada koristi vaš sajt, a mora da ostavi neke svoje podatke.
Postoji više vrsta SSL sertifikata, ali će vam biti sasvim dovoljan i najosnovniji. Neki provajderi daju i besplatan SSL sertifikat ukoliko kod njih uzmete i domen i hosting. Raspitajte se.
Kada znam funkcionalnosti sajta šta dalje?
Naredni korak bi trebao da bude da razmislite o strukturi web sajta. Ovo bi podrazumevalo da odlučite koliko stranica bi trebao da sadrži vaš budući web sajt, koje stranice treba da budu sadržane u glavnoj navigaciji web sajta, da li elementi (stranice) navigacije treba da sadrže podelemente, da li treba da postoji dodatna navigacija tzv. sajdbar navigacija.
Koliko stranica mi je potrebno na web sajtu?
Razmislite o tome šta vam je bitno da izbacite u prvi plan. Recimo, zamislite da ste na sastanku sa potencijalnim kupcem ili saradnikom, on ne zna tačno čime se vi bavite i potrebno je da mu predstavite svoje preduzeće. Krenućete od onoga što smatrate najbitnijim kako bi što pre pridobili pažnju i interesovanje sagovornika. Isto je i sa web sajtom. Bitno je da što pre pridobijete pažnju onoga ko posećuje vaš web sajt.
Prva stvar koju predočite može biti istorijat vašeg preduzeća, kako biste istakli dugogodišnje iskustvo u vašoj delatnosti. Ili ćete prvo istaći vašu lokaciju, recimo, ukoliko ste vlasnik nekog hotela ili apartmana, ili možda odmah pređete na vaše proizvode ili usluge, pošto se bavite prodajom istih, ili odmah istaknete vaš povoljan cenovnik...
Ovo u suštini vi sami najbolje znate i trebalo bi da to pretočite u web stranice vašeg web sajta. Prosečan web sajt, koji je samo jednostavna prezentacija ima oko 5 web stranica.
- Početna stranica - ovo bi bila stranica na koju bi prvo došao svako ko posećuje vaš web sajt i na njoj bi se nalazili segmenti sa sažecima svih stranica poređanih od gore prema dole po važnosti. Svaki segment može da sadrži link prema stranici čiji sažetak je u njemu sadržan, da bi posetilac sajta mogao da pročita više. Ova stranica predstavlja najbitniju web stranicu vašeg web sajta jer sadrži svu suštinu web sajta.
- O nama - stranica na kojoj je opisan istorijat preduzeća, suština delatnosti koju obavljate i možda i planovi za razvijanje itd.
- Usluge - na ovoj stranici detaljnije opisujete vaše usluge pojedinačno, ističete svoje prednosti i sl.
- Cenovnik ili galerija slika - može biti stranica sa cenovnikom ili galerijom slika ili nešto treće, sve u zavisnosti šta je vama potrebno i bitno.
- Kontakt stranica - stranica sa svim bitnim kontakt podacima i mapom sa lokacijom preduzeća. Može da sadrži i kontakt formu preko koje posetioci sajta mogu direktno da pošalju poruku.
Ovo je samo primer koje stranice bi eventualno mogao da sadrži jedan web sajt, a vi ćete svakako znati šta je vama bitno. U suštini svaki web sajt će imati početnu stranicu, o nama i kontakt, kao neki minimum potreban za web prezentaciju.
Dizajn web stranica
Kada znate koliko vam je web stranica potrebno trebali biste da razmislite o dizajnu pojedinačnih web stranica. Trebalo bi razmisliti šta biste želeli da se nalazi u zaglavlju web sajta, gde se nalazi i glavna navigacija tj. glavni meni web sajta, da li je potreban sajdbar, šta od informacija treba da sadrži podnožje web stranice tzv. futer itd. Dakle, ovde razmišljajte o dizajnu u smislu celina koje treba da sadrže neke informacije, a ne da li će nešto biti plavo ili crveno, okruglo ili kvadratno... To je posao za kasnije, a vi ne traba da se opterećujete njime. Ukoliko mislite da ne možete ništa, od do sada navedenog, sami da uradite ne brinite i ne morate. NKOD je tu da vam pomogne oko svega. Sve ovo pišem da bi ste bili svesni šta je potrebno od informacija za realizaciju jednog web sajta, a veliko je olakšanje ukoliko znate gde šta treba da stoji. Ukoliko ne znate mi ćemo vam pomoći.
Da li elementi navigacije treba da imaju podelemente (podmeni)?
U suštini ovo će vam biti potrebno jedino ukoliko je sadržaj obimniji i potrebno ga je podeliti na više stranica radi preglednosti, lakšeg snalaženja i dostupnosti informacija. Na primer vaše usluge su podeljene na više podusluga ili sadrže dodatne usluge, pa će element "Usluge" u navigaciji imati podmeni (podelemente) u kojem će biti nabrojane sve dodatne usluge, a radi brze i lake dostupnosti i uočljivosti. Ili, recimo, imate web prodavnicu sa kategorijama proizvoda koje želite da budu lako dostupne, pa ćete ih staviti u podmeni stranice na kojoj je web prodavnica. U suprotnom nema potrebe za komplikovanjem i najbolje je stvari predstaviti što je jednostavnije moguće radi preglednosti.
Da li web stranica treba da ima sajdbar (dodatni meni pozicioniran sa strane)?
Ukoliko je potrebno istaći brze veze (linkove) do nekih web stranica internih ili eksternih, a da ne pretrpavate glavnu navigaciju web sajta, tada može biti dobro rešenje tzv. sajdbar. Takođe, ukoliko planirate da prikazujete neke oglase sajdbar je dobro rešenje. Sajdbar se pozicionira na krajnjoj levoj ili desnoj strani web stranice. Ukoliko nemate slične potrebe onda vam nije potreban sajdbar.
Dizajn prilagođen mobilnim uređajima
Jedna od sledećih stvari koju treba da odlučite je da li web sajt treba da ima dizajn prilagođen svim veličinama ekrana ili ne. Ovo bi značilo da li web sajt može da bude pregledan na telefonima ili tabletima bez zumiranja ili pomeranja sadržaja po ekranu gore, dole, levo, desno? Što je potreba ukoliko dizajn web sajta nije prilagođen mobilnim uređajima. A, tada imate jedno iritirajuće iskustvo pregledanja web sajta sa telefona i siguran sam da ćete potražiti drugi ukoliko naletite na jedan takav. Da se ovo ne bi desilo i kada posetioci vašeg sajta dođu do njega jako je važno da imate web sajt prilagođen za pregledanje na mobilnim uređajima i preporučujem da se odlučite za takav dizajn. U suprotnom siguran sam da ćete izgubiti značajan broj poseta prema web sajtu.
Za više informacija pročitajte naš članak o dizajnu prilagođenom mobilnim uređajima.
Da li mi je potreban statički ili dinamički web sajt?
Ovo pitanje i nije toliko teško. Samo treba da znate da li podatke, koje ćete uneti na vaš web sajt, treba često da ažurirate? Ukoliko je vaš web sajt blog, web prodavnica ili nudi neku uslugu koja zavisi od dosta promenljivih stvari onda vam definitivno treba dinamički web sajt. Dinamički web sajt podrazumeva mogućnost ažuriranja i dodavanja podataka, slika, proizvoda, članaka na web sajtu bez ikakvog znanja o izradi web sajtova. To možete uraditi potpuno sami, bez programera ili web dizajnera. To znači da web sajt sadrži sistem za upravljanje sadržajem tzv. CMS. Ovo CMS dolazi od engleskih reči "Content Management System" i znači upravo to: sistem za upravljanje sadržajem. Većina današnjih web sajtova je ovako i napravljena jer je danas skoro nezamislivo da nemate nikakvu interakciju sa posetiocima web sajta i da ne postoji potreba čestog ažuriranja sadržaja.
Međutim, ipak može da se desi upravo to. Da nemate potrebu za čestim menjanjem sadržaja web sajta, ne prodajete ništa preko njega, ne služi vam za pisanje članaka. U tom slučaju statički web sajt može da zadovolji vaše potrebe. Samo što u slučaju bilo kakve promena zahteva rad programera ili web dizajnera, u zavisnosti kakva je promena.
Više o statičkim sajtovima i dinamičkim sajtovima.
Sistem za upravljanje sadržajem web sajta CMS (eng. CMS - Content Management System)
Ukoliko ste došli do zaključka da vam treba dinamički web sajt, jer imate potrebu za čestim ažuriranjem sadržaja, treba da se odlučite za CMS. U ovom slučaju imate dve opcije: Vordpres ili NKOD CMS. Postoji dosta besplatnih, tzv. "open source", sistema za upravljanje sadržajem, kao na primer Džumla (eng. Joomla), Drupal (eng. Drupal), Magento (eng. Magento) i drugi. Ali mi smo se odlučili da ponudimo Vordpres jer je lak za održavanje, oko 35% web sajtova od svih na svetu je urađeno na toj platformi, ima razvijenu zajednicu i lako se dolazi do rešenja za eventualne probleme, ima hiljade dodataka sa raznim funkcionalnostima, redovno se ažurira novim verzijama i lak je za korišćenje klijentima.
Vordpres
Vordpres je najzastupljenija besplatna platforma za upravljanje sadržajem web sajtova programirana u PHP programskom jeziku. PHP je serverski programski jezik koji pokreće većinu web sajtova na svetu, oko 80% svih sajtova.
Pročitajte više o PHP-u u našem članku ili na zvaničnoj prezentaciji PHP programskog jezika.
Vordpres omogućuje brzo kreiranje web sajtova jer sadrži dosta gotovih funkcionalnosti koje su spremne za upotrebu odmah po instalaciji. Takođe, postoji i dosta besplatnih dodataka, kao i onih koji se plaćaju, a koji mogu da dodatno prošire fukcionalnost web sajta. Nije težak za upotrebu i preveden je i na srpski jezik, te je prihvatljiv i za klijente, kao lako sredstvo za menjanje sadržaja na web sajtu.
Pored ovih prednosti postoje i neke mane. A, one se ogledaju u tome da ste u nemogućnosti da prilagodite željene funkcionalnosti ili dizajn administratorskog dela u potpunosti, svakom specifičnom slučaju, bez velike promene koda, koja može da proizvede i neželjene efekte u smislu funkcionalnosti. U svakom slučaju veći zahvati nisu isplativi i oduzimaju puno vremena. Ukoliko nemate neke specifične zahteve Vordpres će sasvim zadovoljiti vaše potrebe, u suprotnom potrebno je napraviti prilagođeni CMS.
Pročitaj više o Vordpres-u
NKOD CMS
Tamo gde je potrebna velika prilagođenost sistema za upravljanje sadržajem samom projektu u akciju stupa NKOD CMS. Ovakav sistem se programira od početka, bez ikakvih spoljašnih dodataka, i apsolutno se prilagođava potrebama klijenta tj. projekta. Iz ovog razloga vreme potrebno za izradu takvog sistema je znatno duže od gotovog CMS rešenja, ali je rezultat neuporedivo bolji, u smislu prilagođenosti do svakog detalja. U ovom slučaju sve se radi od nule, što kažemo, pa tako i dizajniranje baze podataka, koja se opet apsolutno prilagođava projektu radi što veće efikasnosti i najoptimalnijeg korišćenja resursa.
Besplatni sistemi za upravljanje sadržajem web sajtova su tzv. sistemi otvorenog koda tj. njihov programski kod je javan i svako može da ga pogleda. To može da predstavlja potencijalni sigurnosni rizik, te je NKOD CMS i u tom delu u prednosti jer njegov kod niko ne može da vidi, pa su sigurnosne pretnje takve vrste eliminisane.
Dođosmo do pravopisa - "izrada web sajtova" ili "izrada veb sajtova"?
Fraza - Izrada web sajtova - izgleda čudno napisano ukoliko je trenutno čitate na ćirilici i sigurno vam je latinično slovo "w" upadalo u oči tokom čitanja teksta, ali takođe je čudno i potpuno neispravno i na latiničnom pismu srpskog jezika, kao i na ćiriličnom. Međutim, izgleda da, iz nekog razloga, to slovo "w" ne upada ljudima u oči kad pišemo latinicom. Postavlja se pitanje zašto??? Ako ni u latiničnom pismu srpskog jezika ne postoji to slovo zašto ga koristimo?
Primetićete, ukoliko ukucate u guglovu pretragu frazu - izrada veb sajtova - latinicom, da će Gugl da vam kaže "prikazani su rezultati za: - izrada web sajtova -", tj. pokušaće da vas ispravi jer misli da ste pogrešno napisali. Ukoliko eksplicitno ne kliknete na link "ipak pretraži: izrada veb sajtova" Gugl će ispraviti "v" u "w". Naravno ispravno je izrada veb sajtova.
Zašto Gugl u ovom slučaju ispravlja "v" u "w"?
Prvo što može da padne na pamet je da je Gugl pogrešio, da ima neki bag, što bi rekli u programerskom žargonu, pa iz tog razloga ubacuje nepostojeća slova u srpski jezik i misli da je ispravno napisati: izrada web sajtova. Postoji slična pojava, ukoliko imate uključeno prevođenje stranica u Gugl Hrom (Google Chrome) pregledaču, da Hrom nudi prevod stranice sa hrvatskog, a u stvari stranica je na srpskom, samo pisana latinicom. Ovo je iz razloga što Gugl smatra ćirilično pismo za primarno pismo srpskog jezika, što je i tačno, pa će pokušati da prevede latiničnu stranicu. Međutim, to u slučaju našeg "v" i "w" nije slučaj. U ovom slučaju nije Gugl taj koji greši.
U ovom slučaju greše ljudi! Pitate se kako?! Jednostavno Gugl ima "naviku" da prati ponašanje ljudi tj. šta pretražujemo na internetu, koliko često, demografske podatke i ko zna šta još. Na osnovu podataka koje sakupi Gugl prilagođava svoje rezultate pretrage, a takođe prilagođava i one instant upite, koje nudi kada počnete da kucate nešto u pretragu. Dakle, na osnovu započetog upita Gugl predlaže neke koji su već korišćeni dosta puta u pretrazi. Takođe, na osnovu takvih podataka predlaže i promenu upita kada misli da ste pogrešno nešto upisali. Pa, opet se pitate i dobro šta sad s tim? Kako u ovom slučaju greše ljudi, a ne Gugl?
Jednostavno stvar je u našoj nepismenosti! Ljudi, u velikoj većini, pišu "web" umesto "veb", pa tako pišu izrada web sajtova, pa je Gugl zaključio da je ovo prvo ispravno u odnosu na drugo i pokušava da ispravi ispravno. Naravno slovo "w" ne postoji u srpskom pismu, niti u latiničnom, niti u ćiriličnom, ali mi ga uporno koristimo, pa zašto onda i Gugl ne bi "rekao": pa dobro vi znate bolje vaš jezik.
Mislim da smo ovome u velikoj meri doprineli mi koji pravimo veb sajtove i veb aplikacije. To je činjenica iz jednostavnog razloga što u većini tekstova, na sajtovima koji nude uslugu izrade veb stranica, piše upravo "web" umesto "veb". Sve je počelo iz razloga što neke reči, stručni termini iz IT industrije ne mogu lako da se prevedu na srpski, pa se koriste u originalu, na engleskom jeziku, što može biti u redu, ali ih treba pisati na srpskom ukoliko je moguće. Kao što ni "sajt" nije srpska reč, ali je pišemo onako kako je izgovaramo. Zar nas Vuk ne nauči tako? Postoje primeri kao što je naziv sistema za upravljanje relacionim bazama podataka - "MySql", e pa njega bi teže napisali po Vuku jer, na primer, slovo "q" nema baš neku zamenu u našem jeziku, a i ako bismo zamenili "y" sa "i" dobili bismo nešto čudno (MiSkul ili MajEsKuEl). U ovom slučaju se slažem da je najbolje u originalu napisati reč ili skraćenicu, jer postaje neprepoznatljiva, ali ovakvih primera je malo, pa ne treba da idemo u drugu krajnost. Počinjemo da koristimo strane reči umesto naših i kada je to sasvim nepotrebno. Često mi se dešavalo da kolega kaže: kako se ono beše kaže na srpskom? Pa na kraju ipak kaže na engleskom. Počinjemo da bespotrebno upotrebljavamo strane reči u svakodnevnom govoru, a iz razloga što smo, ponekad, i primorani da koristimo engleski na poslu. Ne samo u IT industriji, nego i u drugim, gde su vlasnici stranci. Sastanci i obuke se održavaju na engleskom jeziku, oglasi za zaposlenje su na engleskom, interna dokumenta i izveštaji su na engleskom... Ovo ne pričam napamet, sve sam doživeo. Pokušajmo da ne iskvarimo i sačuvamo srpski jezik.
Dakle, ukoliko neka reč ili fraza ne može da bude prevedena sa razumnim značenjem u datom kontekstu, verovatno je u redu da se izgovara u originalu, ali trebalo bi je pisati po Vuku, ukoliko je moguće. Najgora opcija je kada počne da se meša srpski i engleski, kao na primer: defaultni, caseovi, understandovali, titleovi, pageovi, searchovanje, tagovanje, likeovanje... To tada, ni na jednom, ni na drugom jeziku ne znači ništa. A, sve ove reči mogu da se prevedu na srpski. Verovali ili ne sa ovako napisanim rečima sam se susretao u firmama u kojima sam radio.
Zašto je ovo uopšte bitno?
Prvo, bitno je zbog same pismenosti pojedinca i očuvanja srpskog jezika i pisma, zbog opšte kulture svakog pojedinca, boljeg i lakšeg razumevanja... Sami iskrivljujemo svoj jezik i posle nam niko neće biti kriv, pa ni Gugl kada ispravlja "v" u "w".
Drugo, to naše pismo i jezik nećemo moći da očuvamo na internetu ukoliko sami nepravilno pišemo. U nekim slučajevima, kao u ovom o kojem pišem trenutno, nemoguće je pravilno pisati i optimizovati veb stranicu za pretragu. Jednostavno ste prinuđeni da pišete pogrešno. Obzirom da je internet danas u našim životima izuzetno zastupljen, pa i kod dece bitno je kako se na njemu ophodimo prema svom jeziku i pismu. Ukoliko na to ne obratimo pažnju imaćemo buduće generacije koje su polupismene i pored škola, jer će u svom životu više vremena provesti učeći sa interneta nego iz školskih knjiga.
I za kraj...
Na kraju nadam se da sam uspeo malo da vam pomognem i otklonim neke nedoumice koje ste možda imali vezano za izradu veb sajtova ili za izradu web sajtova. :)
