Како се PHP користи у изради сајтова? Како је настао PHP?
Најраспрострањенији програмски језик на вебу је PHP (енг. PHP Hypertext Preprocesor). PHP је серверски програмски језик, што значи да се извршава на серверу. Поред PHP-а заступљени су и други језици као Perl, Ruby, Python, JAVA, ASP, али заступљеност PHP-а, на свим веб сајтовима на вебу је око 80%. Остатак припада свима осталима заједно. Велику популарност стекао је својом робусношћу и ефикасношћу. Просто речено савршен програмски језик за веб и то му је основна намена, мада може бити употребљен и у друге сврхе. Многи истичу неке његове мане у односу на неке друге програмске језике, али оне су већином отклоњене новом верзијом PHP7.
PHP подржава и процедурално и објектно оријентисано програмирање, веома је флексибилан и лак за учење. У суштини PHP је један од једноставнијих програмских језика за учење, тако да је врло добар за упливавање у програмерске воде. Када једном савладате неки програмски језик сваки следећи ће бити једноставнији за разумевање.
PHP је скриптни програмски језик и интерпретира се од стране веб сервера, што значи да се функционисање програма извршава на нивоу скрипте која се обрађује (интерпретира) на серверу и враћа податке клијенту (веб претраживачу као Chrome или Firefox). PHP спада у програмске језике вишег нивоа што подразумева већи ниво апстракције од машинског (компјутерског) језика. То значи да не приступа, рецимо, меморијски локацијама, адресама рачунара, регистрима рачунара директно већ преко неког нивоа апстракције или другог програмског слоја. У случају PHP-а то је програмски језик С, којим је интерно PHP и програмиран.
PHP је дериват "С" (це) програмског језика и из тог разлога већина синтаксе је идентична са С језиком. PHP је "open source" пројекат, бесплатан је за коришћење и ради на свим најпознатијим оперативним системима. Оперативни системи, као што су Linux i mnoge verzije Unix-a, долазе са већ инсталираним PHP-ом, док код Windows-а или MAC OSX-а инсталацију морате да урадите сами. Мада, и то је олакшано разним апликацијама као што су WAMP, MAMP или XAMPP, у зависности који оперативни систем користите, и у неколико кликова добијете инсталиран PHP, а са њим и Apache (веб сервер) и MySql (систем за управљање релационим базама података), тако да имате комплетно окружење потребно за веб развој.
Историја PHP-а
PHP је креирао Расмус Лердорф 1995. године, за своје потребе, како би олакшао себи развој веб апликација, који је у то време био доста компликованији од данашњег. У почетку скраћеница (акроним) PHP је значио "Personal Home Page" , а касније је променио назив у "PHP Hypertext Preprocesor", што би значило "предпроцесор хипертекста".
Примарно PHP је Расмусу требао да служи као језик за развијање шаблона (енг. templating language) за динамичко креирање садржаја на веб страницама, али је касније он прерастао у комплетан програмски језик. Расмус Лердорф га је објавио као "open source" пројекат и од тада у развијању PHP-а могу да учествују сви који желе да допринесу његовом развоју.
PHP се укртко развијао овако:
PHP/FI - 1995. година (Personal Home Page Tools/Forms Interpreter).
PHP/FI 2.0 - 1997 година, али га је убрзо заменио PHP3.0.
PHP3.0 - 1998. година - креирали су га израелски програмери Зеев Сураски и Енди Гутманс.
PHP4.0 - 2000. година - Зеев Сураски и Енди Гутманс праве ново језгро језика и називају га Zend Engine и формирају Zend Technologies, који се и данас бави развојем PHP-а.
PHP5.0 - 2004. година - доста измена у објектно оријентисаном програмирању.
PHP7 - 2015. година - задња верзија PHP-а, која је и до два пута бржа од верзије PHP5.
PHP се може писати директно у комбинацији са HTML-ом и због тога је веома практичан. Овако би изгледао неки пример PHP кода у комбинацији са HTML-ом.
Како ради овај код?
Уколико бисте да уђете мало дубље у овај пример прочитајте наставак.
Прво, да би овај код функционисао он мора бити унутар ".php" фајла који се налази на серверу, пошто се PHP извршава на серверу и веб прегледачу (Chrome-у, Firefox-у) испоручује интерпретирану HTML страницу. Дакле, веб прегледач неће видети PHP код већ само оно што је сервер вратио као резултат интерпретирања PHP кода. Уколико бисте ову страницу снимили у ".html" фајл и покренули га у веб прегледачу на екрану бисте имали само исписан PHP код, али као обичан текст, без икакве функционалности. Тако да ћемо претпоставити да се овај код налази у ".php" фајлу на серверу.
Променљиве
Овде имамо пример HTML кода за једну просту веб страницу, а унутар
Петља
Долазимо до нечега што се у програмирању назива петља. Петља служи да одређени број пута изврши жељену команду и након тога престаје са радом. У PHP-у поред горе коришћене FOR петље постоје и FOREACH и WHILE петља. Дакле, дефинишемо FOR петљу, а у заградама декларишемо привремену променљиву
Наиме, петља креће са радом и вредност променљиве
Ресурси за учење
Надам се да сам успео да вам појасним овај мали пример. Уколико сте се заинтересовали за то како PHP функционише и шта све може да уради можда би било добро да посетите сајт w3schools.com и кренете од почетка, пошто петље и нису добар почетак учења програмских језика.
Такође, ту је и званичан сајт PHP-а php.net, где се налази комплетна документација, мада бисте требали да знате Енглески језик, пошто сајт није преведен на Српски.
За почетнике мислим да је ипак боља прва опција, а касније за детаљнија упутства можете погледати другу опцију.
PHP подржава и процедурално и објектно оријентисано програмирање, веома је флексибилан и лак за учење. У суштини PHP је један од једноставнијих програмских језика за учење, тако да је врло добар за упливавање у програмерске воде. Када једном савладате неки програмски језик сваки следећи ће бити једноставнији за разумевање.
PHP је скриптни програмски језик и интерпретира се од стране веб сервера, што значи да се функционисање програма извршава на нивоу скрипте која се обрађује (интерпретира) на серверу и враћа податке клијенту (веб претраживачу као Chrome или Firefox). PHP спада у програмске језике вишег нивоа што подразумева већи ниво апстракције од машинског (компјутерског) језика. То значи да не приступа, рецимо, меморијски локацијама, адресама рачунара, регистрима рачунара директно већ преко неког нивоа апстракције или другог програмског слоја. У случају PHP-а то је програмски језик С, којим је интерно PHP и програмиран.
PHP је дериват "С" (це) програмског језика и из тог разлога већина синтаксе је идентична са С језиком. PHP је "open source" пројекат, бесплатан је за коришћење и ради на свим најпознатијим оперативним системима. Оперативни системи, као што су Linux i mnoge verzije Unix-a, долазе са већ инсталираним PHP-ом, док код Windows-а или MAC OSX-а инсталацију морате да урадите сами. Мада, и то је олакшано разним апликацијама као што су WAMP, MAMP или XAMPP, у зависности који оперативни систем користите, и у неколико кликова добијете инсталиран PHP, а са њим и Apache (веб сервер) и MySql (систем за управљање релационим базама података), тако да имате комплетно окружење потребно за веб развој.
Историја PHP-а
PHP је креирао Расмус Лердорф 1995. године, за своје потребе, како би олакшао себи развој веб апликација, који је у то време био доста компликованији од данашњег. У почетку скраћеница (акроним) PHP је значио "Personal Home Page" , а касније је променио назив у "PHP Hypertext Preprocesor", што би значило "предпроцесор хипертекста".
Примарно PHP је Расмусу требао да служи као језик за развијање шаблона (енг. templating language) за динамичко креирање садржаја на веб страницама, али је касније он прерастао у комплетан програмски језик. Расмус Лердорф га је објавио као "open source" пројекат и од тада у развијању PHP-а могу да учествују сви који желе да допринесу његовом развоју.
PHP се укртко развијао овако:
PHP/FI - 1995. година (Personal Home Page Tools/Forms Interpreter).
PHP/FI 2.0 - 1997 година, али га је убрзо заменио PHP3.0.
PHP3.0 - 1998. година - креирали су га израелски програмери Зеев Сураски и Енди Гутманс.
PHP4.0 - 2000. година - Зеев Сураски и Енди Гутманс праве ново језгро језика и називају га Zend Engine и формирају Zend Technologies, који се и данас бави развојем PHP-а.
PHP5.0 - 2004. година - доста измена у објектно оријентисаном програмирању.
PHP7 - 2015. година - задња верзија PHP-а, која је и до два пута бржа од верзије PHP5.
PHP се може писати директно у комбинацији са HTML-ом и због тога је веома практичан. Овако би изгледао неки пример PHP кода у комбинацији са HTML-ом.
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<title>PHP kod</title>
</head>
<body>
<?php
$izbroj_do = 20;
for($i = 0; $i <= $izbroj_do; $i++) {
echo $i . ' ';
}
?>
</body>
</html>Како ради овај код?
Уколико бисте да уђете мало дубље у овај пример прочитајте наставак.
Прво, да би овај код функционисао он мора бити унутар ".php" фајла који се налази на серверу, пошто се PHP извршава на серверу и веб прегледачу (Chrome-у, Firefox-у) испоручује интерпретирану HTML страницу. Дакле, веб прегледач неће видети PHP код већ само оно што је сервер вратио као резултат интерпретирања PHP кода. Уколико бисте ову страницу снимили у ".html" фајл и покренули га у веб прегледачу на екрану бисте имали само исписан PHP код, али као обичан текст, без икакве функционалности. Тако да ћемо претпоставити да се овај код налази у ".php" фајлу на серверу.
Променљиве
Овде имамо пример HTML кода за једну просту веб страницу, а унутар
<body></body> HTML ознака налази се PHP код. PHP код је обележен <?php ?> ознакама. Овај кратак програм исписује бројеве од 0 до 20. Прво примећујемо линију кода $izbroj_do = 20;. У њој се декларише променљива са називом $izbroj_do и додељује јој се вредност 20. Долар знак ($) у PHP-у означава променљиву. Променљиве у сваком програмско језику, па и у PHP-у, представљају, па рецимо, чуваре вредности које желимо поново да употребимо у нашем програму не размишљајући колика је та вредност. Рачунар то памти за нас. Дешава се то да, када год декларишемо неку променљиву и доделимо јој вредност, PHP ту вредност смешта у извршну меморију нашег рачунара, познату као RAM меморија, под одређеном меморијском локацијом, а тој локацији приступамо преко назива променљиве, који смо доделили. У овом случају то је $izbroj_do променљива. Питате са можда, а зашто се зову променљиве? Из једноставног разлога што њихова вредност, током извршења програма, може бити промењена. То се у овом примеру дешава са привременом променљивом $i, која се налази унутар петље.Петља
Долазимо до нечега што се у програмирању назива петља. Петља служи да одређени број пута изврши жељену команду и након тога престаје са радом. У PHP-у поред горе коришћене FOR петље постоје и FOREACH и WHILE петља. Дакле, дефинишемо FOR петљу, а у заградама декларишемо привремену променљиву
$i = 0; и додељујемо јој вредност 0. Она ће представљати сваку појединачну итерацију петље тј. свако појединачно извршење унутар петље. Након тога говоримо петљи колико пута да се изврши, а то радимо следећим делом у заградама дефиниције петље $i <= $izbroj_do;. Овде говоримо петљи да се извршава све док вредност променљиве $i не буде мања или једнака са вредношћу прменљиве $izbroj_do, што је 20 тј. извршавај се све док је овај услов истинит. У наставку говоримо петљи да се након сваке итерације променљива $i увећа за 1 и на тај начин јој мењамо вредност. На крају у телу петље између витичастих заграда {} говоримо петљи да испише вредност променљиве $i.Наиме, петља креће са радом и вредност променљиве
$i је 0, проверава се истинитост израза $i <= $izbroj_do; тј. 0 <= 20 и пошто је истинит исписује се вредност променљиве $i, а то је 0. Након тога та вредност се аутоматски увећава за 1 и петља поново исписује вредност променљиве $i, што је сада 1 и тако све док вредност не буде 20. Када буде 21 услов постављен у петљи $i <= $izbroj_do; неће више бити истинит, петља престаје са радом и део кода echo $i . ' '; се више не извршава. На крају добијамо исписане бројеве од 0 - 20.Ресурси за учење
Надам се да сам успео да вам појасним овај мали пример. Уколико сте се заинтересовали за то како PHP функционише и шта све може да уради можда би било добро да посетите сајт w3schools.com и кренете од почетка, пошто петље и нису добар почетак учења програмских језика.
Такође, ту је и званичан сајт PHP-а php.net, где се налази комплетна документација, мада бисте требали да знате Енглески језик, пошто сајт није преведен на Српски.
За почетнике мислим да је ипак боља прва опција, а касније за детаљнија упутства можете погледати другу опцију.
