Израда wеб сајтова - на шта обратити пажњу, домен, хостинг, дизајн, ЦМС и мало правописа на крају
Овде ћу искористити прилику да тема израда wеб сајтова буде написана из неког другог угла, тачније из угла неког коме је потребна израда wеб сајта, а успут да вам пружим потребне савете. Како почети, на шта обратити пажњу, коју цену да очекујем и друго. Уколико ипак желите да одмах пређете на детаљније о процесу израде сајта, ценама израде сајта или да контактирате НКОД у вези са израдом wеб сајтова или wеб апликација ево неколико корисних линкова за странице.
Уколико желите савете на тему израда wеб сајтова онда наставите са читањем испод.
Садржај - брзи линкови:
Оснивате предузеће или можда већ имате једно основано или је разлог неки други, али је битно да размишљате да направите wеб сајт. У овом тренутку постоји гомила непознаница и хиљаду питања преплављује ваш ум.
Колико ће то да ме кошта? Шта би требало да се нађе на сајту? Колико ми је потребно страница? Колико ће то да ме кошта? Какав дизајн ми је потребан? Колико ће то да ме кошта? Шта је то хостинг? Који домен да изаберем? Колико ће то да ме кошта?
Може се приметити да израда wеб сајтова, као и доста других случајева, чини да се једно специфично питање врти у глави доста више него сва остала. Иако се, на први поглед, може учинити оправдано не треба прво о томе да размишљате. Свакако је потребно и то питање размотрити, али не одмах. Зашто?
Па, уколико на самом почетку размишљате о томе, као о најзначајнијем питању, ограничили сте себе у самом старту, јер сте дозволили да будете примарно вођени вашим финансијским могућностима уместо креативним. Такође, уколико прво не знате шта вам је потребно, када је у питању израда wеб сајтова, не можете ни да добијете прецизну информацију о цени wеб сајта. У том случају можете да одустанете од израде wеб сајта, а верујте ми да то не би била добра одлука. Уколико данас нисте на интернету скоро као да вас и нема. Ово вам звучи претерано и преувеличано?
Па, рецимо да вам треба водоинсталатер. Баш сад пуче глупа цев у купатилу. Не знате ни једног водоинсталатера. Сигуран сам да бисте прво тражили неку препоруку од комшије, фамилије или пријатеља. Такође сам сигуран да би то прошло сасвим у реду. Али, шта ако нико од њих нема такву препоруку? А таквих случајева може да има пуно. Шта бисте прво урадили? Гуглали што се каже, претпостављам. Онај водоинсталатер којег нема на интернету за вас не постоји. А уколико нађете два, један има wеб сајт, а други има бесплатан оглас. Којег ћете изабрати? Мислим да знам одговор.
Ако ово није довољно убедљиво замислите нешто друго уместо водоинсталатера. Рецимо, продавница Волво делова за аутомобиле. Аууууу... Добар је Волво али, где баш сад стаде? А сад прођите целу малопређашњу причу са водоинталатером. Прво, комшије, фамилија и пријатељи би вероватно имали исто запажање: па, где купи Волво у Србији да возиш, бре? Што ниси могао неког Голфа да купиш? К'о сав нормалан свет, двојка по могућности, ако питаш Драгана Торбицу из Новога Сада. Друго, замисли да ни та једна продавница Волво делова нема свој wеб сајт. Било им скупо. Па, онда што се тебе тиче у Србији не постоји ни једна продавница Волво делова. Треће, тражиш неког из Шведске ко би могао да ти пошаље. Хладно, али стандард :)
Прво размислите о томе шта вам је потребно од функционалности и шта бисте желели од свог будућег wеб сајта, као да не морате да размишљате о новцу. Наравно, све треба радити са мером, као и иначе у животу, и размишљати о функционалностима које су вам стварно потребне. Не бисте требали да размишљате, рецимо, о wеб продавници уколико вам она стварно није потребна или о блогу, форуму, систему логовања или неким другим функционалностима уколико немате стварну потребу и корист од њих. На тај начин ћете држати своје улагања за wеб сајт на оптимуму.
Када то скоцкате у својој глави видите са којим финансијским средствима располажете и како се ваша замисао о wеб сајту уклапа у те оквире.
Уколико оно што вам је потребно и што бисте желели финансијски превазилази ваше могућности тада можете да размишљате у два правца. Или да одузимате неке функционалности без којих бисте за сада можда и могли или да сачекате бољу финансијску ситуацију и онда урадите шта сте желели.
Уколико одузимате неке функционалности имајте у виду да у неком наредном периоду можете да надоградите свој wеб сајт са њима. Тако да у суштини не остајете без њих за вјек и вјекова.
Уколико сте одлучили да сачекате побољшање финансијске ситуације гледајте да тај период не буде сувише дугачак јер средства увек знају да нађу пут ка другој страни. :) Можда у једном тренутку ипак пређите на прву опцију и одрекните се привремено неких функционалности, а касније их надоградите.
Пре него што наставимо даље само укратко о томе шта су домен и хостинг и на шта обратити пажњу. Домен је интернет адреса вашег wеб сајта и помоћу њега га други лако проналазе. Иначе рачунари се на интернету проналазе преко својих ИП адреса, али пошто су оне нумеричке и тешке за памћење постоји домен (енг. domain name), који је лак за памћење и разумљивији за људску употребу. ИП адреса изгледа овако 127.0.0.1, док домен овако nkod.rs, тако да је јасно зашто је лакши за употребу. Домен се преко ДНС (енг. Domain Name Server) сервера повезује са ИП адресом рачунара на којем се налази ваш wеб сајт, а тај рачунар представља wеб сервер, и тако омогућује лакше проналажење вашег wеб сајта. Домен се закупљује код интернет провајдера (компаније која вам омогућује приступ интернету) на период од годину дана.
Постоји више типова домена, као на пример: .com, .rs, .co.rs, .gov, .edu, .срб, .net итд. Код одабира типа домена треба имати у виду следеће:
У зависности да ли домен купујете као физичко или правно лице, да ли вам треба интернационални или национални тип домена, и изаберите одређени. Име домена обично буде назив предузећа или бренда, али би било добро, ако је могуће, да садржи и неку од кључних речи или фраза које су битне за претрагу код wеб претраживача, као што је Гугл. Ово није преко потребно, али може да помогне код оптимизације за wеб претраживаче. Не нешто битно, али је једна од ствари које помажу. Гледајте да име домена буде кратко и лако за памћење, па уколико кључне речи значајно продужују име домена немојте их ипак користити.
Што се тиче хостинга он представља простор на серверу који закупљујете такође од једног од интернет провајдера. Можете код истог код којег сте закупили и домен, а и не морате. Мада, је тада лакше конфигурисање, те уколико немате посебан разлог да узимате домен и хостинг од различитих провајдера немојте то да радите. Лакше је завршити све на једном месту. Хостинг се такође закупљује на годишњем нивоу. За већину потреба најмањи пакет из понуде тзв. дељених хостинга (енг. shared hosting) буде довољан, али уколико ће wеб сајт имати велику посећеност и уколико захтева веће ресурсе размислите о другим понудама као што је ВПС (енг. Virtual Private Server).
Дељени хостинг подразумева да, ресурсе које сте закупили од провајдера на одређеном серверу, делите са свима осталима који се налазе на том истом серверу. Ово је у суштини и један од разлога зашто је овај тип хостинга и најјефтинији. Тако може да се деси, а и дешава се неретко, да сервер падне и да wеб сајтови на њему не буду доступни неко време због преоптерећености. Други разлог зашто је ова опција најјефтинија је што немате комплетан приступ серверу преко командне линије и не можете да мењате подешавања сервера, што уколико се не разумете и није битно. Све се обавља преко контролног панела, а најпопуларнији је ЦПАНЕЛ. То је графичко окружење преко којег управљате закупљеним ресурсима и доста је једноставније за лаичку употребу. За озбиљније ствари потребан је потпуни приступ серверу тзв. рут приступ (root access) и препоручује се неки ВПС.
ВПС или енглески "Virtual Private Server" је услуга закупа дела ресурса wеб сервера који су вам загарантовани, за разлику од дељеног хостинга. То значи да закупљене ресурсе не делите ни са ким и у сваком тренутку су вам апсолутно доступни. Такође, добијате рут приступ (root access) серверу и можете да вршите било каква подешавања и инсталирате шта хоћете. Али, тада морате да имате знање из администрације wеб сервера јер добијате апсолутно празан сервер, без ичега. Нема ЦПАНЕЛ-а или било каквог другог графичког окружења преко којег можете да радите. Све сами морате да инсталирате од нуле.
Када је већ израда wеб сајта или израда wеб сајтова ваша одлука, можда је неком потребно више од једног, обратите пажњу да домен и хостинг буду закупљени на ваше име или име вашег правног лица. Доста фирми које врше услугу израде wеб сајтова нуде услуге закупа домена и хостинга. Неке су сами регистровани за ту услугу и овлашћени, а неки ће једноставно за вас то учинити код неког овлашћеног провајдера. У сваком случају гледајте да се домен региструје и закупи на ваше име и да хостинг буде закупљен на ваше име. У супротном нећете имати никаква права над доменом и можете доћи у непријатну ситуацију уколико, рецимо, одлучите да извршите трансфер домена на неки други хостинг, код другог провајдера. Такође, ако хостинг није закупљен на ваше име немате никаква права над њим.
Испод су линкови до сајтова неких од познатијих провајдера код нас, па погледајте њихове понуде хостинг пакета. Издвојио бих мКлауд (mCloud) јер имају занимљив пакет који скоро, па спаја горе поменуте две опције. Наиме, они то зову Клауд Хостинг (Cloud Hosting) и закупом такве услуге добијате загарантоване ресурсе, а ипак имате комфор ЦПАНЛЕ-а, али немате рут приступ серверу. Мислим да је ово идеално за оне који не знају администрацију сервера, а хтели би нешто више од дељеног хостинга и графички интерфејс за администрацију. Оваква услуга је скупља од дељеног хостинга, али сигурно и вишеструко боља.
Остали провајдери:
Уколико планирате да на сајту имате wеб продавницу или неке странице на којима се узимају лични подаци корисника распитајте се код провајдера за ССЛ сертификат. Коришћењем ССЛ сертификата посетиоци вашег wеб сајта имаће шифровану везу са њим. Сав саобраћај према wеб сајту ће бити усмерен на хттпс протокол уместо на стандардни хттп. Тада ће ваш прегледач, као рецимо Хром (Chrome), уз име домена вашег wеб сајта, у адреси приказивати и онај зелени катанчић, који сте вероватно приметили код неких сајтова. Он управо означава да је веза са wеб сајтом шифрована. То код корисника оставља осећај сигурности када користи ваш сајт, а мора да остави неке своје податке.
Постоји више врста ССЛ сертификата, али ће вам бити сасвим довољан и најосновнији. Неки провајдери дају и бесплатан ССЛ сертификат уколико код њих узмете и домен и хостинг. Распитајте се.
Наредни корак би требао да буде да размислите о структури wеб сајта. Ово би подразумевало да одлучите колико страница би требао да садржи ваш будући wеб сајт, које странице треба да буду садржане у главној навигацији wеб сајта, да ли елементи (странице) навигације треба да садрже поделементе, да ли треба да постоји додатна навигација тзв. сајдбар навигација.
Размислите о томе шта вам је битно да избаците у први план. Рецимо, замислите да сте на састанку са потенцијалним купцем или сарадником, он не зна тачно чиме се ви бавите и потребно је да му представите своје предузеће. Кренућете од онога што сматрате најбитнијим како би што пре придобили пажњу и интересовање саговорника. Исто је и са wеб сајтом. Битно је да што пре придобијете пажњу онога ко посећује ваш wеб сајт.
Прва ствар коју предочите може бити историјат вашег предузећа, како бисте истакли дугогодишње искуство у вашој делатности. Или ћете прво истаћи вашу локацију, рецимо, уколико сте власник неког хотела или апартмана, или можда одмах пређете на ваше производе или услуге, пошто се бавите продајом истих, или одмах истакнете ваш повољан ценовник...
Ово у суштини ви сами најбоље знате и требало би да то преточите у wеб странице вашег wеб сајта. Просечан wеб сајт, који је само једноставна презентација има око 5 wеб страница.
Ово је само пример које странице би евентуално могао да садржи један wеб сајт, а ви ћете свакако знати шта је вама битно. У суштини сваки wеб сајт ће имати почетну страницу, о нама и контакт, као неки минимум потребан за wеб презентацију.
Када знате колико вам је wеб страница потребно требали бисте да размислите о дизајну појединачних wеб страница. Требало би размислити шта бисте желели да се налази у заглављу wеб сајта, где се налази и главна навигација тј. главни мени wеб сајта, да ли је потребан сајдбар, шта од информација треба да садржи подножје wеб странице тзв. футер итд. Дакле, овде размишљајте о дизајну у смислу целина које треба да садрже неке информације, а не да ли ће нешто бити плаво или црвено, округло или квадратно... То је посао за касније, а ви не траба да се оптерећујете њиме. Уколико мислите да не можете ништа, од до сада наведеног, сами да урадите не брините и не морате. НКОД је ту да вам помогне око свега. Све ово пишем да би сте били свесни шта је потребно од информација за реализацију једног wеб сајта, а велико је олакшање уколико знате где шта треба да стоји. Уколико не знате ми ћемо вам помоћи.
У суштини ово ће вам бити потребно једино уколико је садржај обимнији и потребно га је поделити на више страница ради прегледности, лакшег сналажења и доступности информација. На пример ваше услуге су подељене на више подуслуга или садрже додатне услуге, па ће елемент "Услуге" у навигацији имати подмени (поделементе) у којем ће бити набројане све додатне услуге, а ради брзе и лаке доступности и уочљивости. Или, рецимо, имате wеб продавницу са категоријама производа које желите да буду лако доступне, па ћете их ставити у подмени странице на којој је wеб продавница. У супротном нема потребе за компликовањем и најбоље је ствари представити што је једноставније могуће ради прегледности.
Уколико је потребно истаћи брзе везе (линкове) до неких wеб страница интерних или екстерних, а да не претрпавате главну навигацију wеб сајта, тада може бити добро решење тзв. сајдбар. Такође, уколико планирате да приказујете неке огласе сајдбар је добро решење. Сајдбар се позиционира на крајњој левој или десној страни wеб странице. Уколико немате сличне потребе онда вам није потребан сајдбар.
Једна од следећих ствари коју треба да одлучите је да ли wеб сајт треба да има дизајн прилагођен свим величинама екрана или не. Ово би значило да ли wеб сајт може да буде прегледан на телефонима или таблетима без зумирања или померања садржаја по екрану горе, доле, лево, десно? Што је потреба уколико дизајн wеб сајта није прилагођен мобилним уређајима. А, тада имате једно иритирајуће искуство прегледања wеб сајта са телефона и сигуран сам да ћете потражити други уколико налетите на један такав. Да се ово не би десило и када посетиоци вашег сајта дођу до њега јако је важно да имате wеб сајт прилагођен за прегледање на мобилним уређајима и препоручујем да се одлучите за такав дизајн. У супротном сигуран сам да ћете изгубити значајан број посета према wеб сајту.
Ово питање и није толико тешко. Само треба да знате да ли податке, које ћете унети на ваш wеб сајт, треба често да ажурирате? Уколико је ваш wеб сајт блог, wеб продавница или нуди неку услугу која зависи од доста променљивих ствари онда вам дефинитивно треба динамички wеб сајт. Динамички wеб сајт подразумева могућност ажурирања и додавања података, слика, производа, чланака на wеб сајту без икаквог знања о изради wеб сајтова. То можете урадити потпуно сами, без програмера или wеб дизајнера. То значи да wеб сајт садржи систем за управљање садржајем тзв. ЦМС. Ово ЦМС долази од енглеских речи "Content Management System" и значи управо то: систем за управљање садржајем. Већина данашњих wеб сајтова је овако и направљена јер је данас скоро незамисливо да немате никакву интеракцију са посетиоцима wеб сајта и да не постоји потреба честог ажурирања садржаја.
Међутим, ипак може да се деси управо то. Да немате потребу за честим мењањем садржаја wеб сајта, не продајете ништа преко њега, не служи вам за писање чланака. У том случају статички wеб сајт може да задовољи ваше потребе. Само што у случају било какве промена захтева рад програмера или wеб дизајнера, у зависности каква је промена.
Уколико сте дошли до закључка да вам треба динамички wеб сајт, јер имате потребу за честим ажурирањем садржаја, треба да се одлучите за ЦМС. У овом случају имате две опције: Вордпрес или НКОД ЦМС. Постоји доста бесплатних, тзв. "open source", система за управљање садржајем, као на пример Џумла (енг. Joomla), Друпал (енг. Drupal), Магенто (енг. Magento) и други. Али ми смо се одлучили да понудимо Вордпрес јер је лак за одржавање, око 35% wеб сајтова од свих на свету је урађено на тој платформи, има развијену заједницу и лако се долази до решења за евентуалне проблеме, има хиљаде додатака са разним функционалностима, редовно се ажурира новим верзијама и лак је за коришћење клијентима.
Вордпрес је најзаступљенија бесплатна платформа за управљање садржајем wеб сајтова програмирана у ПХП програмском језику. ПХП је серверски програмски језик који покреће већину wеб сајтова на свету, око 80% свих сајтова.
Вордпрес омогућује брзо креирање wеб сајтова јер садржи доста готових функционалности које су спремне за употребу одмах по инсталацији. Такође, постоји и доста бесплатних додатака, као и оних који се плаћају, а који могу да додатно прошире фукционалност wеб сајта. Није тежак за употребу и преведен је и на српски језик, те је прихватљив и за клијенте, као лако средство за мењање садржаја на wеб сајту.
Поред ових предности постоје и неке мане. А, оне се огледају у томе да сте у немогућности да прилагодите жељене функционалности или дизајн администраторског дела у потпуности, сваком специфичном случају, без велике промене кода, која може да произведе и нежељене ефекте у смислу функционалности. У сваком случају већи захвати нису исплативи и одузимају пуно времена. Уколико немате неке специфичне захтеве Вордпрес ће сасвим задовољити ваше потребе, у супротном потребно је направити прилагођени ЦМС.
Тамо где је потребна велика прилагођеност система за управљање садржајем самом пројекту у акцију ступа НКОД ЦМС. Овакав систем се програмира од почетка, без икаквих спољашних додатака, и апсолутно се прилагођава потребама клијента тј. пројекта. Из овог разлога време потребно за израду таквог система је знатно дуже од готовог ЦМС решења, али је резултат неупоредиво бољи, у смислу прилагођености до сваког детаља. У овом случају све се ради од нуле, што кажемо, па тако и дизајнирање базе података, која се опет апсолутно прилагођава пројекту ради што веће ефикасности и најоптималнијег коришћења ресурса.
Бесплатни системи за управљање садржајем wеб сајтова су тзв. системи отвореног кода тј. њихов програмски код је јаван и свако може да га погледа. То може да представља потенцијални сигурносни ризик, те је НКОД ЦМС и у том делу у предности јер његов код нико не може да види, па су сигурносне претње такве врсте елиминисане.
Фраза - Израда wеб сајтова - изгледа чудно написано уколико је тренутно читате на ћирилици и сигурно вам је латинично слово "w" упадало у очи током читања текста, али такође је чудно и потпуно неисправно и на латиничном писму српског језика, као и на ћириличном. Међутим, изгледа да, из неког разлога, то слово "w" не упада људима у очи кад пишемо латиницом. Поставља се питање зашто??? Ако ни у латиничном писму српског језика не постоји то слово зашто га користимо?
Приметићете, уколико укуцате у гуглову претрагу фразу - израда веб сајтова - латиницом, да ће Гугл да вам каже "приказани су резултати за: - израда wеб сајтова -", тј. покушаће да вас исправи јер мисли да сте погрешно написали. Уколико експлицитно не кликнете на линк "ипак претражи: израда веб сајтова" Гугл ће исправити "в" у "w". Нарaвно исправно је израда веб сајтова.
Прво што може да падне на памет је да је Гугл погрешио, да има неки баг, што би рекли у програмерском жаргону, па из тог разлога убацује непостојећа слова у српски језик и мисли да је исправно написати: израда wеб сајтова. Постоји слична појава, уколико имате укључено превођење страница у Гугл Хром (Google Chrome) прегледачу, да Хром нуди превод странице са хрватског, а у ствари страница је на српском, само писана латиницом. Ово је из разлога што Гугл сматра ћирилично писмо за примарно писмо српског језика, што је и тачно, па ће покушати да преведе латиничну страницу. Међутим, то у случају нашег "в" и "w" није случај. У овом случају није Гугл тај који греши.
У овом случају греше људи! Питате се како?! Једноставно Гугл има "навику" да прати понашање људи тј. шта претражујемо на интернету, колико често, демографске податке и ко зна шта још. На основу података које сакупи Гугл прилагођава своје резултате претраге, а такође прилагођава и оне инстант упите, које нуди када почнете да куцате нешто у претрагу. Дакле, на основу започетог упита Гугл предлаже неке који су већ коришћени доста пута у претрази. Такође, на основу таквих података предлаже и промену упита када мисли да сте погрешно нешто уписали. Па, опет се питате и добро шта сад с тим? Како у овом случају греше људи, а не Гугл?
Једноставно ствар је у нашој неписмености! Људи, у великој већини, пишу "web" уместо "veb", па тако пишу израда wеб сајтова, па је Гугл закључио да је ово прво исправно у односу на друго и покушава да исправи исправно. Наравно слово "w" не постоји у српском писму, нити у латиничном, нити у ћириличном, али ми га упорно користимо, па зашто онда и Гугл не би "рекао": па добро ви знате боље ваш језик.
Мислим да смо овоме у великој мери допринели ми који правимо веб сајтове и веб апликације. То је чињеница из једноставног разлога што у већини текстова, на сајтовима који нуде услугу израде веб страница, пише управо "web" уместо "veb". Све је почело из разлога што неке речи, стручни термини из ИТ индустрије не могу лако да се преведу на српски, па се користе у оригиналу, на енглеском језику, што може бити у реду, али их треба писати на српском уколико је могуће. Као што ни "сајт" није српска реч, али је пишемо онако како је изговарамо. Зар нас Вук не научи тако? Постоје примери као што је назив система за управљање релационим базама података - "MySql", е па њега би теже написали по Вуку јер, на пример, слово "q" нема баш неку замену у нашем језику, а и ако бисмо заменили "y" са "и" добили бисмо нешто чудно (МиСкул или МајЕсКуЕл). У овом случају се слажем да је најбоље у оригиналу написати реч или скраћеницу, јер постаје непрепознатљива, али оваквих примера је мало, па не треба да идемо у другу крајност. Почињемо да користимо стране речи уместо наших и када је то сасвим непотребно. Често ми се дешавало да колега каже: како се оно беше каже на српском? Па на крају ипак каже на енглеском. Почињемо да беспотребно употребљавамо стране речи у свакодневном говору, а из разлога што смо, понекад, и приморани да користимо енглески на послу. Не само у ИТ индустрији, него и у другим, где су власници странци. Састанци и обуке се одржавају на енглеском језику, огласи за запослење су на енглеском, интерна документа и извештаји су на енглеском... Ово не причам напамет, све сам доживео. Покушајмо да не искваримо и сачувамо српски језик.
Дакле, уколико нека реч или фраза не може да буде преведена са разумним значењем у датом контексту, вероватно је у реду да се изговара у оригиналу, али требало би је писати по Вуку, уколико је могуће. Најгора опција је када почне да се меша српски и енглески, као на пример: defaultni, caseovi, understandovali, titleovi, pageovi, searchovanje, tagovanje, likeovanje... То тада, ни на једном, ни на другом језику не значи ништа. А, све ове речи могу да се преведу на српски. Веровали или не са овако написаним речима сам се сусретао у фирмама у којима сам радио.
Прво, битно је због саме писмености појединца и очувања српског језика и писма, због опште културе сваког појединца, бољег и лакшег разумевања... Сами искривљујемо свој језик и после нам нико неће бити крив, па ни Гугл када исправља "в" у "w".
Друго, то наше писмо и језик нећемо моћи да очувамо на интернету уколико сами неправилно пишемо. У неким случајевима, као у овом о којем пишем тренутно, немогуће је правилно писати и оптимизовати веб страницу за претрагу. Једноставно сте принуђени да пишете погрешно. Обзиром да је интернет данас у нашим животима изузетно заступљен, па и код деце битно је како се на њему опходимо према свом језику и писму. Уколико на то не обратимо пажњу имаћемо будуће генерације које су полуписмене и поред школа, јер ће у свом животу више времена провести учећи са интернета него из школских књига.
На крају надам се да сам успео мало да вам помогнем и отклоним неке недоумице које сте можда имали везано за израду веб сајтова или за израду wеб сајтова. :)
- Израда wеб сајтова - Прочитајте више о wеб сајтовима
- Процес израде wеб сајта
- Цена израде сајта
- Како се праве сајтови? Шта је испод хаубе?
- Израда сајтова Нови Сад - НКОД Контакт - пошаљите упит за израду wеб сајта или апликације
Уколико желите савете на тему израда wеб сајтова онда наставите са читањем испод.
Садржај - брзи линкови:
ПОТРЕБАН МИ ЈЕ WЕБ САЈТ. КАКО ДА ПОЧНЕМ?
ДОМЕН И ХОСТИНГ
ШТА ЈЕ ТО ДЕЉЕНИ ХОТИНГ?
ШТА ЈЕ ТО ВПС?
НЕКИ ОД ПОЗНАТИЈИХ ПРОВАЈДЕРА
КАДА ЗНАМ ФУНКЦИОНАЛНОСТИ САЈТА ШТА ДАЉЕ?
КОЛИКО СТРАНИЦА МИ ЈЕ ПОТРЕБНО НА WЕБ САЈТУ?
ДИЗАЈН WЕБ СТРАНИЦА
ДА ЛИ ЕЛЕМЕНТИ НАВИГАЦИЈЕ ТРЕБА ДА ИМАЈУ ПОДЕЛЕМЕНТЕ (ПОДМЕНИ)?
ДА ЛИ WЕБ СТРАНИЦА ТРЕБА ДА ИМА САЈДБАР (ДОДАТНИ МЕНИ ПОЗИЦИОНИРАН СА СТРАНЕ)?
ДИЗАЈН ПРИЛАГОЂЕН МОБИЛНИМ УРЕЂАЈИМА
ДА ЛИ МИ ЈЕ ПОТРЕБАН СТАТИЧКИ ИЛИ ДИНАМИЧКИ WЕБ САЈТ?
СИСТЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ САДРЖАЈЕМ WЕБ САЈТА ЦМС (ЕНГ. CMS - CONTENT MANAGEMENT SYSTEM)
ВОРДПРЕС
НКОД ЦМС
ДОЂОСМО ДО ПРАВОПИСА - "ИЗРАДА WЕБ САЈТОВА" или "ИЗРАДА ВЕБ САЈТОВА"?
ДОМЕН И ХОСТИНГ
ШТА ЈЕ ТО ДЕЉЕНИ ХОТИНГ?
ШТА ЈЕ ТО ВПС?
НЕКИ ОД ПОЗНАТИЈИХ ПРОВАЈДЕРА
КАДА ЗНАМ ФУНКЦИОНАЛНОСТИ САЈТА ШТА ДАЉЕ?
КОЛИКО СТРАНИЦА МИ ЈЕ ПОТРЕБНО НА WЕБ САЈТУ?
ДИЗАЈН WЕБ СТРАНИЦА
ДА ЛИ ЕЛЕМЕНТИ НАВИГАЦИЈЕ ТРЕБА ДА ИМАЈУ ПОДЕЛЕМЕНТЕ (ПОДМЕНИ)?
ДА ЛИ WЕБ СТРАНИЦА ТРЕБА ДА ИМА САЈДБАР (ДОДАТНИ МЕНИ ПОЗИЦИОНИРАН СА СТРАНЕ)?
ДИЗАЈН ПРИЛАГОЂЕН МОБИЛНИМ УРЕЂАЈИМА
ДА ЛИ МИ ЈЕ ПОТРЕБАН СТАТИЧКИ ИЛИ ДИНАМИЧКИ WЕБ САЈТ?
СИСТЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ САДРЖАЈЕМ WЕБ САЈТА ЦМС (ЕНГ. CMS - CONTENT MANAGEMENT SYSTEM)
ВОРДПРЕС
НКОД ЦМС
ДОЂОСМО ДО ПРАВОПИСА - "ИЗРАДА WЕБ САЈТОВА" или "ИЗРАДА ВЕБ САЈТОВА"?
Потребан ми је wеб сајт. Како да почнем?
Оснивате предузеће или можда већ имате једно основано или је разлог неки други, али је битно да размишљате да направите wеб сајт. У овом тренутку постоји гомила непознаница и хиљаду питања преплављује ваш ум.
Колико ће то да ме кошта? Шта би требало да се нађе на сајту? Колико ми је потребно страница? Колико ће то да ме кошта? Какав дизајн ми је потребан? Колико ће то да ме кошта? Шта је то хостинг? Који домен да изаберем? Колико ће то да ме кошта?
Може се приметити да израда wеб сајтова, као и доста других случајева, чини да се једно специфично питање врти у глави доста више него сва остала. Иако се, на први поглед, може учинити оправдано не треба прво о томе да размишљате. Свакако је потребно и то питање размотрити, али не одмах. Зашто?
Па, уколико на самом почетку размишљате о томе, као о најзначајнијем питању, ограничили сте себе у самом старту, јер сте дозволили да будете примарно вођени вашим финансијским могућностима уместо креативним. Такође, уколико прво не знате шта вам је потребно, када је у питању израда wеб сајтова, не можете ни да добијете прецизну информацију о цени wеб сајта. У том случају можете да одустанете од израде wеб сајта, а верујте ми да то не би била добра одлука. Уколико данас нисте на интернету скоро као да вас и нема. Ово вам звучи претерано и преувеличано?
Водоинсталатер
Па, рецимо да вам треба водоинсталатер. Баш сад пуче глупа цев у купатилу. Не знате ни једног водоинсталатера. Сигуран сам да бисте прво тражили неку препоруку од комшије, фамилије или пријатеља. Такође сам сигуран да би то прошло сасвим у реду. Али, шта ако нико од њих нема такву препоруку? А таквих случајева може да има пуно. Шта бисте прво урадили? Гуглали што се каже, претпостављам. Онај водоинсталатер којег нема на интернету за вас не постоји. А уколико нађете два, један има wеб сајт, а други има бесплатан оглас. Којег ћете изабрати? Мислим да знам одговор.
Волво
Ако ово није довољно убедљиво замислите нешто друго уместо водоинсталатера. Рецимо, продавница Волво делова за аутомобиле. Аууууу... Добар је Волво али, где баш сад стаде? А сад прођите целу малопређашњу причу са водоинталатером. Прво, комшије, фамилија и пријатељи би вероватно имали исто запажање: па, где купи Волво у Србији да возиш, бре? Што ниси могао неког Голфа да купиш? К'о сав нормалан свет, двојка по могућности, ако питаш Драгана Торбицу из Новога Сада. Друго, замисли да ни та једна продавница Волво делова нема свој wеб сајт. Било им скупо. Па, онда што се тебе тиче у Србији не постоји ни једна продавница Волво делова. Треће, тражиш неког из Шведске ко би могао да ти пошаље. Хладно, али стандард :)
Шалу на страну...
Прво размислите о томе шта вам је потребно од функционалности и шта бисте желели од свог будућег wеб сајта, као да не морате да размишљате о новцу. Наравно, све треба радити са мером, као и иначе у животу, и размишљати о функционалностима које су вам стварно потребне. Не бисте требали да размишљате, рецимо, о wеб продавници уколико вам она стварно није потребна или о блогу, форуму, систему логовања или неким другим функционалностима уколико немате стварну потребу и корист од њих. На тај начин ћете држати своје улагања за wеб сајт на оптимуму.
Када то скоцкате у својој глави видите са којим финансијским средствима располажете и како се ваша замисао о wеб сајту уклапа у те оквире.
Уколико оно што вам је потребно и што бисте желели финансијски превазилази ваше могућности тада можете да размишљате у два правца. Или да одузимате неке функционалности без којих бисте за сада можда и могли или да сачекате бољу финансијску ситуацију и онда урадите шта сте желели.
Уколико одузимате неке функционалности имајте у виду да у неком наредном периоду можете да надоградите свој wеб сајт са њима. Тако да у суштини не остајете без њих за вјек и вјекова.
Уколико сте одлучили да сачекате побољшање финансијске ситуације гледајте да тај период не буде сувише дугачак јер средства увек знају да нађу пут ка другој страни. :) Можда у једном тренутку ипак пређите на прву опцију и одрекните се привремено неких функционалности, а касније их надоградите.
Домен и хостинг
Пре него што наставимо даље само укратко о томе шта су домен и хостинг и на шта обратити пажњу. Домен је интернет адреса вашег wеб сајта и помоћу њега га други лако проналазе. Иначе рачунари се на интернету проналазе преко својих ИП адреса, али пошто су оне нумеричке и тешке за памћење постоји домен (енг. domain name), који је лак за памћење и разумљивији за људску употребу. ИП адреса изгледа овако 127.0.0.1, док домен овако nkod.rs, тако да је јасно зашто је лакши за употребу. Домен се преко ДНС (енг. Domain Name Server) сервера повезује са ИП адресом рачунара на којем се налази ваш wеб сајт, а тај рачунар представља wеб сервер, и тако омогућује лакше проналажење вашег wеб сајта. Домен се закупљује код интернет провајдера (компаније која вам омогућује приступ интернету) на период од годину дана.
Постоји више типова домена, као на пример: .com, .rs, .co.rs, .gov, .edu, .срб, .net итд. Код одабира типа домена треба имати у виду следеће:
- .com домен је интернационални домен, па уколико желите да се и изван Србије лако нађете у претрази ово је опција за вас. Могу га закупити и физичка и правна лица.
- .rs домен је намењен за наш национални саобраћај, па уколико вам је проиритет локално тржиште одаберите га. Могу га закупити и физичка и правна лица.
- .co.rs домен је намењен такође за наш национални саобраћај. Намењен је за правна лица.
- .gov домен је намењен само за владине организације
- .edu домен је намењен за едукативне институције
- .срб домен је први национални домен на ћирилици. Могу га закупити и физичка и правна лица.
- .net domen je globalni, internacionalni domen, kao .com
У зависности да ли домен купујете као физичко или правно лице, да ли вам треба интернационални или национални тип домена, и изаберите одређени. Име домена обично буде назив предузећа или бренда, али би било добро, ако је могуће, да садржи и неку од кључних речи или фраза које су битне за претрагу код wеб претраживача, као што је Гугл. Ово није преко потребно, али може да помогне код оптимизације за wеб претраживаче. Не нешто битно, али је једна од ствари које помажу. Гледајте да име домена буде кратко и лако за памћење, па уколико кључне речи значајно продужују име домена немојте их ипак користити.
Што се тиче хостинга он представља простор на серверу који закупљујете такође од једног од интернет провајдера. Можете код истог код којег сте закупили и домен, а и не морате. Мада, је тада лакше конфигурисање, те уколико немате посебан разлог да узимате домен и хостинг од различитих провајдера немојте то да радите. Лакше је завршити све на једном месту. Хостинг се такође закупљује на годишњем нивоу. За већину потреба најмањи пакет из понуде тзв. дељених хостинга (енг. shared hosting) буде довољан, али уколико ће wеб сајт имати велику посећеност и уколико захтева веће ресурсе размислите о другим понудама као што је ВПС (енг. Virtual Private Server).
Шта је то дељени хотинг?
Дељени хостинг подразумева да, ресурсе које сте закупили од провајдера на одређеном серверу, делите са свима осталима који се налазе на том истом серверу. Ово је у суштини и један од разлога зашто је овај тип хостинга и најјефтинији. Тако може да се деси, а и дешава се неретко, да сервер падне и да wеб сајтови на њему не буду доступни неко време због преоптерећености. Други разлог зашто је ова опција најјефтинија је што немате комплетан приступ серверу преко командне линије и не можете да мењате подешавања сервера, што уколико се не разумете и није битно. Све се обавља преко контролног панела, а најпопуларнији је ЦПАНЕЛ. То је графичко окружење преко којег управљате закупљеним ресурсима и доста је једноставније за лаичку употребу. За озбиљније ствари потребан је потпуни приступ серверу тзв. рут приступ (root access) и препоручује се неки ВПС.
Шта је то ВПС?
ВПС или енглески "Virtual Private Server" је услуга закупа дела ресурса wеб сервера који су вам загарантовани, за разлику од дељеног хостинга. То значи да закупљене ресурсе не делите ни са ким и у сваком тренутку су вам апсолутно доступни. Такође, добијате рут приступ (root access) серверу и можете да вршите било каква подешавања и инсталирате шта хоћете. Али, тада морате да имате знање из администрације wеб сервера јер добијате апсолутно празан сервер, без ичега. Нема ЦПАНЕЛ-а или било каквог другог графичког окружења преко којег можете да радите. Све сами морате да инсталирате од нуле.
Битно код закупа домена и хостинга!!!
Када је већ израда wеб сајта или израда wеб сајтова ваша одлука, можда је неком потребно више од једног, обратите пажњу да домен и хостинг буду закупљени на ваше име или име вашег правног лица. Доста фирми које врше услугу израде wеб сајтова нуде услуге закупа домена и хостинга. Неке су сами регистровани за ту услугу и овлашћени, а неки ће једноставно за вас то учинити код неког овлашћеног провајдера. У сваком случају гледајте да се домен региструје и закупи на ваше име и да хостинг буде закупљен на ваше име. У супротном нећете имати никаква права над доменом и можете доћи у непријатну ситуацију уколико, рецимо, одлучите да извршите трансфер домена на неки други хостинг, код другог провајдера. Такође, ако хостинг није закупљен на ваше име немате никаква права над њим.
Неки од познатијих провајдера
Испод су линкови до сајтова неких од познатијих провајдера код нас, па погледајте њихове понуде хостинг пакета. Издвојио бих мКлауд (mCloud) јер имају занимљив пакет који скоро, па спаја горе поменуте две опције. Наиме, они то зову Клауд Хостинг (Cloud Hosting) и закупом такве услуге добијате загарантоване ресурсе, а ипак имате комфор ЦПАНЛЕ-а, али немате рут приступ серверу. Мислим да је ово идеално за оне који не знају администрацију сервера, а хтели би нешто више од дељеног хостинга и графички интерфејс за администрацију. Оваква услуга је скупља од дељеног хостинга, али сигурно и вишеструко боља.
Погледајте понуду Cloud Hosting mCloud-а, а и друге њихове понуде: Cloud hosting
Остали провајдери:
Уколико планирате да на сајту имате wеб продавницу или неке странице на којима се узимају лични подаци корисника распитајте се код провајдера за ССЛ сертификат. Коришћењем ССЛ сертификата посетиоци вашег wеб сајта имаће шифровану везу са њим. Сав саобраћај према wеб сајту ће бити усмерен на хттпс протокол уместо на стандардни хттп. Тада ће ваш прегледач, као рецимо Хром (Chrome), уз име домена вашег wеб сајта, у адреси приказивати и онај зелени катанчић, који сте вероватно приметили код неких сајтова. Он управо означава да је веза са wеб сајтом шифрована. То код корисника оставља осећај сигурности када користи ваш сајт, а мора да остави неке своје податке.
Постоји више врста ССЛ сертификата, али ће вам бити сасвим довољан и најосновнији. Неки провајдери дају и бесплатан ССЛ сертификат уколико код њих узмете и домен и хостинг. Распитајте се.
Када знам функционалности сајта шта даље?
Наредни корак би требао да буде да размислите о структури wеб сајта. Ово би подразумевало да одлучите колико страница би требао да садржи ваш будући wеб сајт, које странице треба да буду садржане у главној навигацији wеб сајта, да ли елементи (странице) навигације треба да садрже поделементе, да ли треба да постоји додатна навигација тзв. сајдбар навигација.
Колико страница ми је потребно на wеб сајту?
Размислите о томе шта вам је битно да избаците у први план. Рецимо, замислите да сте на састанку са потенцијалним купцем или сарадником, он не зна тачно чиме се ви бавите и потребно је да му представите своје предузеће. Кренућете од онога што сматрате најбитнијим како би што пре придобили пажњу и интересовање саговорника. Исто је и са wеб сајтом. Битно је да што пре придобијете пажњу онога ко посећује ваш wеб сајт.
Прва ствар коју предочите може бити историјат вашег предузећа, како бисте истакли дугогодишње искуство у вашој делатности. Или ћете прво истаћи вашу локацију, рецимо, уколико сте власник неког хотела или апартмана, или можда одмах пређете на ваше производе или услуге, пошто се бавите продајом истих, или одмах истакнете ваш повољан ценовник...
Ово у суштини ви сами најбоље знате и требало би да то преточите у wеб странице вашег wеб сајта. Просечан wеб сајт, који је само једноставна презентација има око 5 wеб страница.
- Почетна страница - ово би била страница на коју би прво дошао свако ко посећује ваш wеб сајт и на њој би се налазили сегменти са сажецима свих страница поређаних од горе према доле по важности. Сваки сегмент може да садржи линк према страници чији сажетак је у њему садржан, да би посетилац сајта могао да прочита више. Ова страница представља најбитнију wеб страницу вашег wеб сајта јер садржи сву суштину wеб сајта.
- О нама - страница на којој је описан историјат предузећа, суштина делатности коју обављате и можда и планови за развијање итд.
- Услуге - на овој страници детаљније описујете ваше услуге појединачно, истичете своје предности и сл.
- Ценовник или галерија слика - може бити страница са ценовником или галеријом слика или нешто треће, све у зависности шта је вама потребно и битно.
- Контакт страница - страница са свим битним контакт подацима и мапом са локацијом предузећа. Може да садржи и контакт форму преко које посетиоци сајта могу директно да пошаљу поруку.
Ово је само пример које странице би евентуално могао да садржи један wеб сајт, а ви ћете свакако знати шта је вама битно. У суштини сваки wеб сајт ће имати почетну страницу, о нама и контакт, као неки минимум потребан за wеб презентацију.
Дизајн wеб страница
Када знате колико вам је wеб страница потребно требали бисте да размислите о дизајну појединачних wеб страница. Требало би размислити шта бисте желели да се налази у заглављу wеб сајта, где се налази и главна навигација тј. главни мени wеб сајта, да ли је потребан сајдбар, шта од информација треба да садржи подножје wеб странице тзв. футер итд. Дакле, овде размишљајте о дизајну у смислу целина које треба да садрже неке информације, а не да ли ће нешто бити плаво или црвено, округло или квадратно... То је посао за касније, а ви не траба да се оптерећујете њиме. Уколико мислите да не можете ништа, од до сада наведеног, сами да урадите не брините и не морате. НКОД је ту да вам помогне око свега. Све ово пишем да би сте били свесни шта је потребно од информација за реализацију једног wеб сајта, а велико је олакшање уколико знате где шта треба да стоји. Уколико не знате ми ћемо вам помоћи.
Да ли елементи навигације треба да имају поделементе (подмени)?
У суштини ово ће вам бити потребно једино уколико је садржај обимнији и потребно га је поделити на више страница ради прегледности, лакшег сналажења и доступности информација. На пример ваше услуге су подељене на више подуслуга или садрже додатне услуге, па ће елемент "Услуге" у навигацији имати подмени (поделементе) у којем ће бити набројане све додатне услуге, а ради брзе и лаке доступности и уочљивости. Или, рецимо, имате wеб продавницу са категоријама производа које желите да буду лако доступне, па ћете их ставити у подмени странице на којој је wеб продавница. У супротном нема потребе за компликовањем и најбоље је ствари представити што је једноставније могуће ради прегледности.
Да ли wеб страница треба да има сајдбар (додатни мени позициониран са стране)?
Уколико је потребно истаћи брзе везе (линкове) до неких wеб страница интерних или екстерних, а да не претрпавате главну навигацију wеб сајта, тада може бити добро решење тзв. сајдбар. Такође, уколико планирате да приказујете неке огласе сајдбар је добро решење. Сајдбар се позиционира на крајњој левој или десној страни wеб странице. Уколико немате сличне потребе онда вам није потребан сајдбар.
Дизајн прилагођен мобилним уређајима
Једна од следећих ствари коју треба да одлучите је да ли wеб сајт треба да има дизајн прилагођен свим величинама екрана или не. Ово би значило да ли wеб сајт може да буде прегледан на телефонима или таблетима без зумирања или померања садржаја по екрану горе, доле, лево, десно? Што је потреба уколико дизајн wеб сајта није прилагођен мобилним уређајима. А, тада имате једно иритирајуће искуство прегледања wеб сајта са телефона и сигуран сам да ћете потражити други уколико налетите на један такав. Да се ово не би десило и када посетиоци вашег сајта дођу до њега јако је важно да имате wеб сајт прилагођен за прегледање на мобилним уређајима и препоручујем да се одлучите за такав дизајн. У супротном сигуран сам да ћете изгубити значајан број посета према wеб сајту.
За више информација прочитајте наш чланак о дизајну прилагођеном мобилним уређајима.
Да ли ми је потребан статички или динамички wеб сајт?
Ово питање и није толико тешко. Само треба да знате да ли податке, које ћете унети на ваш wеб сајт, треба често да ажурирате? Уколико је ваш wеб сајт блог, wеб продавница или нуди неку услугу која зависи од доста променљивих ствари онда вам дефинитивно треба динамички wеб сајт. Динамички wеб сајт подразумева могућност ажурирања и додавања података, слика, производа, чланака на wеб сајту без икаквог знања о изради wеб сајтова. То можете урадити потпуно сами, без програмера или wеб дизајнера. То значи да wеб сајт садржи систем за управљање садржајем тзв. ЦМС. Ово ЦМС долази од енглеских речи "Content Management System" и значи управо то: систем за управљање садржајем. Већина данашњих wеб сајтова је овако и направљена јер је данас скоро незамисливо да немате никакву интеракцију са посетиоцима wеб сајта и да не постоји потреба честог ажурирања садржаја.
Међутим, ипак може да се деси управо то. Да немате потребу за честим мењањем садржаја wеб сајта, не продајете ништа преко њега, не служи вам за писање чланака. У том случају статички wеб сајт може да задовољи ваше потребе. Само што у случају било какве промена захтева рад програмера или wеб дизајнера, у зависности каква је промена.
Више о статичким сајтовима и динамичким сајтовима.
Систем за управљање садржајем wеб сајта ЦМС (енг. CMS - Content Management System)
Уколико сте дошли до закључка да вам треба динамички wеб сајт, јер имате потребу за честим ажурирањем садржаја, треба да се одлучите за ЦМС. У овом случају имате две опције: Вордпрес или НКОД ЦМС. Постоји доста бесплатних, тзв. "open source", система за управљање садржајем, као на пример Џумла (енг. Joomla), Друпал (енг. Drupal), Магенто (енг. Magento) и други. Али ми смо се одлучили да понудимо Вордпрес јер је лак за одржавање, око 35% wеб сајтова од свих на свету је урађено на тој платформи, има развијену заједницу и лако се долази до решења за евентуалне проблеме, има хиљаде додатака са разним функционалностима, редовно се ажурира новим верзијама и лак је за коришћење клијентима.
Вордпрес
Вордпрес је најзаступљенија бесплатна платформа за управљање садржајем wеб сајтова програмирана у ПХП програмском језику. ПХП је серверски програмски језик који покреће већину wеб сајтова на свету, око 80% свих сајтова.
Прочитајте више о ПХП-у у нашем чланку или на званичној презентацији ПХП програмског језика.
Вордпрес омогућује брзо креирање wеб сајтова јер садржи доста готових функционалности које су спремне за употребу одмах по инсталацији. Такође, постоји и доста бесплатних додатака, као и оних који се плаћају, а који могу да додатно прошире фукционалност wеб сајта. Није тежак за употребу и преведен је и на српски језик, те је прихватљив и за клијенте, као лако средство за мењање садржаја на wеб сајту.
Поред ових предности постоје и неке мане. А, оне се огледају у томе да сте у немогућности да прилагодите жељене функционалности или дизајн администраторског дела у потпуности, сваком специфичном случају, без велике промене кода, која може да произведе и нежељене ефекте у смислу функционалности. У сваком случају већи захвати нису исплативи и одузимају пуно времена. Уколико немате неке специфичне захтеве Вордпрес ће сасвим задовољити ваше потребе, у супротном потребно је направити прилагођени ЦМС.
Прочитај више о Вордпрес-у
НКОД ЦМС
Тамо где је потребна велика прилагођеност система за управљање садржајем самом пројекту у акцију ступа НКОД ЦМС. Овакав систем се програмира од почетка, без икаквих спољашних додатака, и апсолутно се прилагођава потребама клијента тј. пројекта. Из овог разлога време потребно за израду таквог система је знатно дуже од готовог ЦМС решења, али је резултат неупоредиво бољи, у смислу прилагођености до сваког детаља. У овом случају све се ради од нуле, што кажемо, па тако и дизајнирање базе података, која се опет апсолутно прилагођава пројекту ради што веће ефикасности и најоптималнијег коришћења ресурса.
Бесплатни системи за управљање садржајем wеб сајтова су тзв. системи отвореног кода тј. њихов програмски код је јаван и свако може да га погледа. То може да представља потенцијални сигурносни ризик, те је НКОД ЦМС и у том делу у предности јер његов код нико не може да види, па су сигурносне претње такве врсте елиминисане.
Дођосмо до правописа - "израда wеб сајтова" или "израда веб сајтова"?
Фраза - Израда wеб сајтова - изгледа чудно написано уколико је тренутно читате на ћирилици и сигурно вам је латинично слово "w" упадало у очи током читања текста, али такође је чудно и потпуно неисправно и на латиничном писму српског језика, као и на ћириличном. Међутим, изгледа да, из неког разлога, то слово "w" не упада људима у очи кад пишемо латиницом. Поставља се питање зашто??? Ако ни у латиничном писму српског језика не постоји то слово зашто га користимо?
Приметићете, уколико укуцате у гуглову претрагу фразу - израда веб сајтова - латиницом, да ће Гугл да вам каже "приказани су резултати за: - израда wеб сајтова -", тј. покушаће да вас исправи јер мисли да сте погрешно написали. Уколико експлицитно не кликнете на линк "ипак претражи: израда веб сајтова" Гугл ће исправити "в" у "w". Нарaвно исправно је израда веб сајтова.
Зашто Гугл у овом случају исправља "в" у "w"?
Прво што може да падне на памет је да је Гугл погрешио, да има неки баг, што би рекли у програмерском жаргону, па из тог разлога убацује непостојећа слова у српски језик и мисли да је исправно написати: израда wеб сајтова. Постоји слична појава, уколико имате укључено превођење страница у Гугл Хром (Google Chrome) прегледачу, да Хром нуди превод странице са хрватског, а у ствари страница је на српском, само писана латиницом. Ово је из разлога што Гугл сматра ћирилично писмо за примарно писмо српског језика, што је и тачно, па ће покушати да преведе латиничну страницу. Међутим, то у случају нашег "в" и "w" није случај. У овом случају није Гугл тај који греши.
У овом случају греше људи! Питате се како?! Једноставно Гугл има "навику" да прати понашање људи тј. шта претражујемо на интернету, колико често, демографске податке и ко зна шта још. На основу података које сакупи Гугл прилагођава своје резултате претраге, а такође прилагођава и оне инстант упите, које нуди када почнете да куцате нешто у претрагу. Дакле, на основу започетог упита Гугл предлаже неке који су већ коришћени доста пута у претрази. Такође, на основу таквих података предлаже и промену упита када мисли да сте погрешно нешто уписали. Па, опет се питате и добро шта сад с тим? Како у овом случају греше људи, а не Гугл?
Једноставно ствар је у нашој неписмености! Људи, у великој већини, пишу "web" уместо "veb", па тако пишу израда wеб сајтова, па је Гугл закључио да је ово прво исправно у односу на друго и покушава да исправи исправно. Наравно слово "w" не постоји у српском писму, нити у латиничном, нити у ћириличном, али ми га упорно користимо, па зашто онда и Гугл не би "рекао": па добро ви знате боље ваш језик.
Мислим да смо овоме у великој мери допринели ми који правимо веб сајтове и веб апликације. То је чињеница из једноставног разлога што у већини текстова, на сајтовима који нуде услугу израде веб страница, пише управо "web" уместо "veb". Све је почело из разлога што неке речи, стручни термини из ИТ индустрије не могу лако да се преведу на српски, па се користе у оригиналу, на енглеском језику, што може бити у реду, али их треба писати на српском уколико је могуће. Као што ни "сајт" није српска реч, али је пишемо онако како је изговарамо. Зар нас Вук не научи тако? Постоје примери као што је назив система за управљање релационим базама података - "MySql", е па њега би теже написали по Вуку јер, на пример, слово "q" нема баш неку замену у нашем језику, а и ако бисмо заменили "y" са "и" добили бисмо нешто чудно (МиСкул или МајЕсКуЕл). У овом случају се слажем да је најбоље у оригиналу написати реч или скраћеницу, јер постаје непрепознатљива, али оваквих примера је мало, па не треба да идемо у другу крајност. Почињемо да користимо стране речи уместо наших и када је то сасвим непотребно. Често ми се дешавало да колега каже: како се оно беше каже на српском? Па на крају ипак каже на енглеском. Почињемо да беспотребно употребљавамо стране речи у свакодневном говору, а из разлога што смо, понекад, и приморани да користимо енглески на послу. Не само у ИТ индустрији, него и у другим, где су власници странци. Састанци и обуке се одржавају на енглеском језику, огласи за запослење су на енглеском, интерна документа и извештаји су на енглеском... Ово не причам напамет, све сам доживео. Покушајмо да не искваримо и сачувамо српски језик.
Дакле, уколико нека реч или фраза не може да буде преведена са разумним значењем у датом контексту, вероватно је у реду да се изговара у оригиналу, али требало би је писати по Вуку, уколико је могуће. Најгора опција је када почне да се меша српски и енглески, као на пример: defaultni, caseovi, understandovali, titleovi, pageovi, searchovanje, tagovanje, likeovanje... То тада, ни на једном, ни на другом језику не значи ништа. А, све ове речи могу да се преведу на српски. Веровали или не са овако написаним речима сам се сусретао у фирмама у којима сам радио.
Зашто је ово уопште битно?
Прво, битно је због саме писмености појединца и очувања српског језика и писма, због опште културе сваког појединца, бољег и лакшег разумевања... Сами искривљујемо свој језик и после нам нико неће бити крив, па ни Гугл када исправља "в" у "w".
Друго, то наше писмо и језик нећемо моћи да очувамо на интернету уколико сами неправилно пишемо. У неким случајевима, као у овом о којем пишем тренутно, немогуће је правилно писати и оптимизовати веб страницу за претрагу. Једноставно сте принуђени да пишете погрешно. Обзиром да је интернет данас у нашим животима изузетно заступљен, па и код деце битно је како се на њему опходимо према свом језику и писму. Уколико на то не обратимо пажњу имаћемо будуће генерације које су полуписмене и поред школа, јер ће у свом животу више времена провести учећи са интернета него из школских књига.
И за крај...
На крају надам се да сам успео мало да вам помогнем и отклоним неке недоумице које сте можда имали везано за израду веб сајтова или за израду wеб сајтова. :)
