Kako se PHP koristi u izradi sajtova? Kako je nastao PHP?
Najrasprostranjeniji programski jezik na vebu je PHP (eng. PHP Hypertext Preprocesor). PHP je serverski programski jezik, što znači da se izvršava na serveru. Pored PHP-a zastupljeni su i drugi jezici kao Perl, Ruby, Python, JAVA, ASP, ali zastupljenost PHP-a, na svim veb sajtovima na vebu je oko 80%. Ostatak pripada svima ostalima zajedno. Veliku popularnost stekao je svojom robusnošću i efikasnošću. Prosto rečeno savršen programski jezik za veb i to mu je osnovna namena, mada može biti upotrebljen i u druge svrhe. Mnogi ističu neke njegove mane u odnosu na neke druge programske jezike, ali one su većinom otklonjene novom verzijom PHP7.
PHP podržava i proceduralno i objektno orijentisano programiranje, veoma je fleksibilan i lak za učenje. U suštini PHP je jedan od jednostavnijih programskih jezika za učenje, tako da je vrlo dobar za uplivavanje u programerske vode. Kada jednom savladate neki programski jezik svaki sledeći će biti jednostavniji za razumevanje.
PHP je skriptni programski jezik i interpretira se od strane veb servera, što znači da se funkcionisanje programa izvršava na nivou skripte koja se obrađuje (interpretira) na serveru i vraća podatke klijentu (veb pretraživaču kao Chrome ili Firefox). PHP spada u programske jezike višeg nivoa što podrazumeva veći nivo apstrakcije od mašinskog (kompjuterskog) jezika. To znači da ne pristupa, recimo, memorijski lokacijama, adresama računara, registrima računara direktno već preko nekog nivoa apstrakcije ili drugog programskog sloja. U slučaju PHP-a to je programski jezik S, kojim je interno PHP i programiran.
PHP je derivat "S" (ce) programskog jezika i iz tog razloga većina sintakse je identična sa S jezikom. PHP je "open source" projekat, besplatan je za korišćenje i radi na svim najpoznatijim operativnim sistemima. Operativni sistemi, kao što su Linux i mnoge verzije Unix-a, dolaze sa već instaliranim PHP-om, dok kod Windows-a ili MAC OSX-a instalaciju morate da uradite sami. Mada, i to je olakšano raznim aplikacijama kao što su WAMP, MAMP ili XAMPP, u zavisnosti koji operativni sistem koristite, i u nekoliko klikova dobijete instaliran PHP, a sa njim i Apache (veb server) i MySql (sistem za upravljanje relacionim bazama podataka), tako da imate kompletno okruženje potrebno za veb razvoj.
Istorija PHP-a
PHP je kreirao Rasmus Lerdorf 1995. godine, za svoje potrebe, kako bi olakšao sebi razvoj veb aplikacija, koji je u to vreme bio dosta komplikovaniji od današnjeg. U početku skraćenica (akronim) PHP je značio "Personal Home Page" , a kasnije je promenio naziv u "PHP Hypertext Preprocesor", što bi značilo "predprocesor hiperteksta".
Primarno PHP je Rasmusu trebao da služi kao jezik za razvijanje šablona (eng. templating language) za dinamičko kreiranje sadržaja na veb stranicama, ali je kasnije on prerastao u kompletan programski jezik. Rasmus Lerdorf ga je objavio kao "open source" projekat i od tada u razvijanju PHP-a mogu da učestvuju svi koji žele da doprinesu njegovom razvoju.
PHP se ukrtko razvijao ovako:
PHP/FI - 1995. godina (Personal Home Page Tools/Forms Interpreter).
PHP/FI 2.0 - 1997 godina, ali ga je ubrzo zamenio PHP3.0.
PHP3.0 - 1998. godina - kreirali su ga izraelski programeri Zeev Suraski i Endi Gutmans.
PHP4.0 - 2000. godina - Zeev Suraski i Endi Gutmans prave novo jezgro jezika i nazivaju ga Zend Engine i formiraju Zend Technologies, koji se i danas bavi razvojem PHP-a.
PHP5.0 - 2004. godina - dosta izmena u objektno orijentisanom programiranju.
PHP7 - 2015. godina - zadnja verzija PHP-a, koja je i do dva puta brža od verzije PHP5.
PHP se može pisati direktno u kombinaciji sa HTML-om i zbog toga je veoma praktičan. Ovako bi izgledao neki primer PHP koda u kombinaciji sa HTML-om.
Kako radi ovaj kod?
Ukoliko biste da uđete malo dublje u ovaj primer pročitajte nastavak.
Prvo, da bi ovaj kod funkcionisao on mora biti unutar ".php" fajla koji se nalazi na serveru, pošto se PHP izvršava na serveru i veb pregledaču (Chrome-u, Firefox-u) isporučuje interpretiranu HTML stranicu. Dakle, veb pregledač neće videti PHP kod već samo ono što je server vratio kao rezultat interpretiranja PHP koda. Ukoliko biste ovu stranicu snimili u ".html" fajl i pokrenuli ga u veb pregledaču na ekranu biste imali samo ispisan PHP kod, ali kao običan tekst, bez ikakve funkcionalnosti. Tako da ćemo pretpostaviti da se ovaj kod nalazi u ".php" fajlu na serveru.
Promenljive
Ovde imamo primer HTML koda za jednu prostu veb stranicu, a unutar
Petlja
Dolazimo do nečega što se u programiranju naziva petlja. Petlja služi da određeni broj puta izvrši željenu komandu i nakon toga prestaje sa radom. U PHP-u pored gore korišćene FOR petlje postoje i FOREACH i WHILE petlja. Dakle, definišemo FOR petlju, a u zagradama deklarišemo privremenu promenljivu
Naime, petlja kreće sa radom i vrednost promenljive
Resursi za učenje
Nadam se da sam uspeo da vam pojasnim ovaj mali primer. Ukoliko ste se zainteresovali za to kako PHP funkcioniše i šta sve može da uradi možda bi bilo dobro da posetite sajt w3schools.com i krenete od početka, pošto petlje i nisu dobar početak učenja programskih jezika.
Takođe, tu je i zvaničan sajt PHP-a php.net, gde se nalazi kompletna dokumentacija, mada biste trebali da znate Engleski jezik, pošto sajt nije preveden na Srpski.
Za početnike mislim da je ipak bolja prva opcija, a kasnije za detaljnija uputstva možete pogledati drugu opciju.
PHP podržava i proceduralno i objektno orijentisano programiranje, veoma je fleksibilan i lak za učenje. U suštini PHP je jedan od jednostavnijih programskih jezika za učenje, tako da je vrlo dobar za uplivavanje u programerske vode. Kada jednom savladate neki programski jezik svaki sledeći će biti jednostavniji za razumevanje.
PHP je skriptni programski jezik i interpretira se od strane veb servera, što znači da se funkcionisanje programa izvršava na nivou skripte koja se obrađuje (interpretira) na serveru i vraća podatke klijentu (veb pretraživaču kao Chrome ili Firefox). PHP spada u programske jezike višeg nivoa što podrazumeva veći nivo apstrakcije od mašinskog (kompjuterskog) jezika. To znači da ne pristupa, recimo, memorijski lokacijama, adresama računara, registrima računara direktno već preko nekog nivoa apstrakcije ili drugog programskog sloja. U slučaju PHP-a to je programski jezik S, kojim je interno PHP i programiran.
PHP je derivat "S" (ce) programskog jezika i iz tog razloga većina sintakse je identična sa S jezikom. PHP je "open source" projekat, besplatan je za korišćenje i radi na svim najpoznatijim operativnim sistemima. Operativni sistemi, kao što su Linux i mnoge verzije Unix-a, dolaze sa već instaliranim PHP-om, dok kod Windows-a ili MAC OSX-a instalaciju morate da uradite sami. Mada, i to je olakšano raznim aplikacijama kao što su WAMP, MAMP ili XAMPP, u zavisnosti koji operativni sistem koristite, i u nekoliko klikova dobijete instaliran PHP, a sa njim i Apache (veb server) i MySql (sistem za upravljanje relacionim bazama podataka), tako da imate kompletno okruženje potrebno za veb razvoj.
Istorija PHP-a
PHP je kreirao Rasmus Lerdorf 1995. godine, za svoje potrebe, kako bi olakšao sebi razvoj veb aplikacija, koji je u to vreme bio dosta komplikovaniji od današnjeg. U početku skraćenica (akronim) PHP je značio "Personal Home Page" , a kasnije je promenio naziv u "PHP Hypertext Preprocesor", što bi značilo "predprocesor hiperteksta".
Primarno PHP je Rasmusu trebao da služi kao jezik za razvijanje šablona (eng. templating language) za dinamičko kreiranje sadržaja na veb stranicama, ali je kasnije on prerastao u kompletan programski jezik. Rasmus Lerdorf ga je objavio kao "open source" projekat i od tada u razvijanju PHP-a mogu da učestvuju svi koji žele da doprinesu njegovom razvoju.
PHP se ukrtko razvijao ovako:
PHP/FI - 1995. godina (Personal Home Page Tools/Forms Interpreter).
PHP/FI 2.0 - 1997 godina, ali ga je ubrzo zamenio PHP3.0.
PHP3.0 - 1998. godina - kreirali su ga izraelski programeri Zeev Suraski i Endi Gutmans.
PHP4.0 - 2000. godina - Zeev Suraski i Endi Gutmans prave novo jezgro jezika i nazivaju ga Zend Engine i formiraju Zend Technologies, koji se i danas bavi razvojem PHP-a.
PHP5.0 - 2004. godina - dosta izmena u objektno orijentisanom programiranju.
PHP7 - 2015. godina - zadnja verzija PHP-a, koja je i do dva puta brža od verzije PHP5.
PHP se može pisati direktno u kombinaciji sa HTML-om i zbog toga je veoma praktičan. Ovako bi izgledao neki primer PHP koda u kombinaciji sa HTML-om.
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<title>PHP kod</title>
</head>
<body>
<?php
$izbroj_do = 20;
for($i = 0; $i <= $izbroj_do; $i++) {
echo $i . ' ';
}
?>
</body>
</html>Kako radi ovaj kod?
Ukoliko biste da uđete malo dublje u ovaj primer pročitajte nastavak.
Prvo, da bi ovaj kod funkcionisao on mora biti unutar ".php" fajla koji se nalazi na serveru, pošto se PHP izvršava na serveru i veb pregledaču (Chrome-u, Firefox-u) isporučuje interpretiranu HTML stranicu. Dakle, veb pregledač neće videti PHP kod već samo ono što je server vratio kao rezultat interpretiranja PHP koda. Ukoliko biste ovu stranicu snimili u ".html" fajl i pokrenuli ga u veb pregledaču na ekranu biste imali samo ispisan PHP kod, ali kao običan tekst, bez ikakve funkcionalnosti. Tako da ćemo pretpostaviti da se ovaj kod nalazi u ".php" fajlu na serveru.
Promenljive
Ovde imamo primer HTML koda za jednu prostu veb stranicu, a unutar
<body></body> HTML oznaka nalazi se PHP kod. PHP kod je obeležen <?php ?> oznakama. Ovaj kratak program ispisuje brojeve od 0 do 20. Prvo primećujemo liniju koda $izbroj_do = 20;. U njoj se deklariše promenljiva sa nazivom $izbroj_do i dodeljuje joj se vrednost 20. Dolar znak ($) u PHP-u označava promenljivu. Promenljive u svakom programsko jeziku, pa i u PHP-u, predstavljaju, pa recimo, čuvare vrednosti koje želimo ponovo da upotrebimo u našem programu ne razmišljajući kolika je ta vrednost. Računar to pamti za nas. Dešava se to da, kada god deklarišemo neku promenljivu i dodelimo joj vrednost, PHP tu vrednost smešta u izvršnu memoriju našeg računara, poznatu kao RAM memorija, pod određenom memorijskom lokacijom, a toj lokaciji pristupamo preko naziva promenljive, koji smo dodelili. U ovom slučaju to je $izbroj_do promenljiva. Pitate sa možda, a zašto se zovu promenljive? Iz jednostavnog razloga što njihova vrednost, tokom izvršenja programa, može biti promenjena. To se u ovom primeru dešava sa privremenom promenljivom $i, koja se nalazi unutar petlje.Petlja
Dolazimo do nečega što se u programiranju naziva petlja. Petlja služi da određeni broj puta izvrši željenu komandu i nakon toga prestaje sa radom. U PHP-u pored gore korišćene FOR petlje postoje i FOREACH i WHILE petlja. Dakle, definišemo FOR petlju, a u zagradama deklarišemo privremenu promenljivu
$i = 0; i dodeljujemo joj vrednost 0. Ona će predstavljati svaku pojedinačnu iteraciju petlje tj. svako pojedinačno izvršenje unutar petlje. Nakon toga govorimo petlji koliko puta da se izvrši, a to radimo sledećim delom u zagradama definicije petlje $i <= $izbroj_do;. Ovde govorimo petlji da se izvršava sve dok vrednost promenljive $i ne bude manja ili jednaka sa vrednošću prmenljive $izbroj_do, što je 20 tj. izvršavaj se sve dok je ovaj uslov istinit. U nastavku govorimo petlji da se nakon svake iteracije promenljiva $i uveća za 1 i na taj način joj menjamo vrednost. Na kraju u telu petlje između vitičastih zagrada {} govorimo petlji da ispiše vrednost promenljive $i.Naime, petlja kreće sa radom i vrednost promenljive
$i je 0, proverava se istinitost izraza $i <= $izbroj_do; tj. 0 <= 20 i pošto je istinit ispisuje se vrednost promenljive $i, a to je 0. Nakon toga ta vrednost se automatski uvećava za 1 i petlja ponovo ispisuje vrednost promenljive $i, što je sada 1 i tako sve dok vrednost ne bude 20. Kada bude 21 uslov postavljen u petlji $i <= $izbroj_do; neće više biti istinit, petlja prestaje sa radom i deo koda echo $i . ' '; se više ne izvršava. Na kraju dobijamo ispisane brojeve od 0 - 20.Resursi za učenje
Nadam se da sam uspeo da vam pojasnim ovaj mali primer. Ukoliko ste se zainteresovali za to kako PHP funkcioniše i šta sve može da uradi možda bi bilo dobro da posetite sajt w3schools.com i krenete od početka, pošto petlje i nisu dobar početak učenja programskih jezika.
Takođe, tu je i zvaničan sajt PHP-a php.net, gde se nalazi kompletna dokumentacija, mada biste trebali da znate Engleski jezik, pošto sajt nije preveden na Srpski.
Za početnike mislim da je ipak bolja prva opcija, a kasnije za detaljnija uputstva možete pogledati drugu opciju.
