JavaScript programski jezik

JavaScript je skriptni programski jezik koji interpretira "klijent" tj. veb pregledač, kao što je Chrome, Firefox, Safari ili, ne daj, Bože Internet Explorer, i bazično je namenjen za manipulaciju DOM (eng. Document Object Model) elementima na veb stranici nakon njenog učitavanja od strane veb pregledača. Iako danas JavaScript može da se upotrebi i kao serverski programski jezik zahvaljujući NOD.js-u. Danas je upotreba JavaScript-a u izradi veb sajtova ili veb aplikacija skoro nezamisliva i ukoliko bismo isključili, a ta mogućnost postoji, JavaScript u svom pregledaču sigurno 80% veb sajtova ne bi funkcionisalo ili bi ta funcionalnost bila znatno umanjena.

JavaScript može da manipuliše bilo kojim HTML elementom na veb stranici, da kreira nove elemente, briše ili izmeni postojeće, pravi animacije ili učitava novi sadržaj stranice bez njenog ponovnog učitavanja. Ukoliko ste nekad naišli, a sigurno jeste, na veb sajt koji, recimo, učitava nove članke neke blog stranice kada skrolujete do njenog kraja to radi JavaScript tj. AJAX (eng. Asinchronous JavaScript And XML). Dakle JavaScript je veoma moćan programski jezik za razvoj veb aplikacija i kosristi se za raznu interakciju sa korisnicima veb aplikacije. Recimo, JavaScript može da "osluškuje" razne događaje na veb stranici, kao kada korisnik klinke na neko dugme na stranici ili pomeri miš iznad nekog elementa ili kao malopre pomenuto skrolovanje do određene visine prozora veb pregledača i uradi gotovo šta kod vam padne na pamet da uradite sa jednom veb stranicom.
Mnogi mešaju JavaScript sa programskim jezikom JAVA, ali oni nemaju gotovo ništa zajedničko, sem onoga što je uopšteno zajedničko za sve programske jezike, i sem sličnog naziva, a to proizilazi iz početaka JavaScript-a.

Istorija JavaScript-a

Sve je počelo sa najpopularnijim veb pretraživačem 1990-ih godina NETSCAPE-om. Naime, NETSCAPE je u to vreme imao klijentski skriptni jezik koji se zvao LiveScript, što je preteča JavaScript-a. NETSCAPE je tada uvrstio podršku za programski jezik JAVA i dotadašnje ime klijentskog jezika je promenjeno iz LiveScript u JavaScript. Dakle, sličnost predstavlja samo isti paket inovacija u veb pregledaču NETSCAPE, koji se reflektovao i na ime klijentskog skriptnog jezika, a ne sličnost u samim programskim jezicima.

Na kraju ime programskog jezika JavaScript je sinonim za programske jezike koji poštuju ECMAScript jezički standard, deklarisan u ECMA instituciji za standardizaciju. Ovi programski jezici, iako funcionišu isto, mogu se nazivati drugačije u zavisnosti od veb pregledača, pa čak u nekim segmentima i raditi drugačije. Recimo, MS Internet Explorer-ov klijentski jezik se zove JScript. Zbog ovakvih mogućih razlika u veb pregledačima veb dizajneri ponekad imaju poteškoće da prilagode pisanje programskog koda svim veb pregledačima. U najvećoj meri poteškoće je zadavo MS Internet Explorer, ali srećom pojavom veb pretraživača kao Chrome ili Firefox korišćenje MS Internet Explorer-a je sve manje, a i sam MicroSoft odustaje od daljeg razvijanja tog pregledača i prelazi na razvoj novih.

Kada se pojavio JavaScript 1995. godine njegova primarna uloga je bila validacija formi na veb stranici, dakle onih polja koja se popunjavaju od strane korisnika veb aplikacije i služe za interakciju sa njim. Pošto su u to vreme internet konekcije bile izuzetno spore, a svi se sećamo "dail-up" konekcije, bilo je izuzetno nepraktično da korisnik aplikacije čeka učitavanje celokupne veb stranice nakon slanja podataka iz forme. To je moglo da potraje. Iz tog razloga odlučeno je da se validacija radi na samoj stranici, bez potrebe ponovnog učitavanja, tako da korisnik nije morao da čeka i ponovo popunjava formu, ukoliko je pogrešio pri unosu podataka. Tu je nastupio JavaScript. Validacija se obavljala pre slanja podataka serveru i eliminisala se potreba čekanja njegovog odgovora, što je znatno poboljšalo performanse tadašnjih veb sajtova.

Od vremena 1990-ih godina do danas JavaScript je prerastao u kompletan programski jezik, koji danas ima i mogućnost funkcionisanja i na serveru, tako da se kompletna veb aplikacija može uraditi samo sa njim. Danas su razvijeni i razni pomoćni alati za JavaScript tj. biblioteke i radni okviri, kao što su JQuery, AngularJS, VueJS i drugi, a koji olakšavaju i ubrzavaju rad sa JavaScript-om. U suštni smatra se jednim od najperspektivnijih programskih jezika današnjice. Iz tog razloga i potražnja za JavaScript programerima raste konstantno.

Primer JavaScript koda unutar HTML-a koji sabira dva broja i ispisuje rezultat na stranici:

<!DOCTYPE html>
<head>
<title> JavaScript </title>
</head>
<body>
<p id="prikaz-zbira"></ p>
<script>
  function zbir(a,b) {
    var c = a + b;
    document.getElementById('prikaz-zbira').innerHTML = "Zbir brojeva "+a+" i "+b+" je "+c;
  }
  zbir(2,3);
</script>
</body>
</html>

Kako ovaj JavaScript kod funkcioniše?

U ovom jednostavnom primeru kod JavaScript-a se nalazi između <script></script> HTML tagova (oznaka), što govori veb pregledaču, kao recimo Chrome-u, da se tu nalazi JavaScript kod koji treba da izvrši. Ovaj članak nije namenjen da vas nauči programiranje u JavaScript-u i ovo ne bi bio dobar primer za sam početak učenja ovog programskog jezika, ali ću pokušati da vam pojasnim ovaj kod, čisto da pokušam da vas zainteresujem. Pa, da pogledamo šta se ovde u stvari dešava.

Kada biste ovaj kod prekopirali u windows-ov Notepad i snimili na svom računaru praktično biste mogli da ga otvorite u svom veb pregledaču i on bi se izvršio. Možete to i da probate. Kopirajte kod u Notepad i snimite ga, ali nemojte da ostavite ekstenziju fajla ".txt". Umesto toga upišite naziv fajla i ekstenziju ".html". To može, recimo, da izgleda ovako: test.html. Kada ste to uradili fajl će dobiti ikonicu vašeg podrazumevanog veb pregledača i ako biste kliknuli dva puta na fajl on bi se otvorio u njemu, kao veb stranica. Na ekranu biste imali ispisano: "Zbir brojeva 2 i 3 je 5".

Desilo se to da je veb pregledač pročitao HTML i JavaScript i preobratio to u čitljivu formu. Kako? Jednostavno rečeno svaki veb pregledač u sebi ima JavaScript interpreter koji prevodi programski kod u ljudski raumljivu formu. Unutar <script></script> tagova imamo definisanu jednu JavaScript funkciju koje se zove "zbir" i u zagradama definisana dva argumenta funkcije "a" i "b", koji predstavljaju privremene promenljive vrednosti brojeva sa sabiranje function zbir(a,b).

Unutar funkcije definisana je promenljiva "s" var c = a + b;, koja će imati vrednost zbira promenljivih "a" i "b". U sledećem redu koda govorimo JavaScript-u da selektuje HTML tag <p id="prikaz-zbira"></p>, koji ima atribut "id" sa vrednošću "prikaz-zbira" i da u njega upiše vrednost promenljive "s", što je rezultat zbira - document.getElementById('prikaz-zbira').innerHTML = "Zbir brojeva "+a+" i "+b+" je "+c;. Ispod toga poziva se funkcija "zbir" zbir(2,3); i prosleđuju joj se dva parametra, koji predstavljaju brojeve čiji zbir treba da prikažemo, kao rezultat izvršenja funkcije. Na kraju dobijamo ispis na ekranu unutar veb pregledača.

Ukoliko vas je ovo zainteresovalo da naučite više o JavaScript-u ovo je link w3schools.com veb sajta, koji može da bude dobar početak za učenje ovog programskog jezika.