Како је настао JavaScript и чему служи?
JavaScript је скриптни програмски језик који интерпретира "клијент" тј. веб прегледач, као што је Chrome, Firefox, Safari или, не дај, Боже Internet Explorer, и базично је намењен за манипулацију DOМ (енг. Document Object Model) елементима на веб страници након њеног учитавања од стране веб прегледача. Иако данас JavaScript може да се употреби и као серверски програмски језик захваљујући NOD.js-у. Данас је употреба JavaScript-а у изради веб сајтова или веб апликација скоро незамислива и уколико бисмо искључили, а та могућност постоји, JavaScript у свом прегледачу сигурно 80% веб сајтова не би функционисало или би та фунционалност била знатно умањена.
JavaScript може да манипулише било којим HTML елементом на веб страници, да креира нове елементе, брише или измени постојеће, прави анимације или учитава нови садржај странице без њеног поновног учитавања. Уколико сте некад наишли, а сигурно јесте, на веб сајт који, рецимо, учитава нове чланке неке блог странице када скролујете до њеног краја то ради JavaScript тј. AJAX (енг. Asinchronous JavaScript And XML). Дакле JavaScript је веома моћан програмски језик за развој веб апликација и косристи се за разну интеракцију са корисницима веб апликације. Рецимо, JavaScript може да "ослушкује" разне догађаје на веб страници, као када корисник клинке на неко дугме на страници или помери миш изнад неког елемента или као малопре поменуто скроловање до одређене висине прозора веб прегледача и уради готово шта код вам падне на памет да урадите са једном веб страницом.
Многи мешају JavaScript са програмским језиком JAVA, али они немају готово ништа заједничко, сем онога што је уопштено заједничко за све програмске језике, и сем сличног назива, а то произилази из почетака JavaScript-а.
Историја JavaScript-а
Све је почело са најпопуларнијим веб претраживачем 1990-их година NETSCAPE-ом. Наиме, NETSCAPE је у то време имао клијентски скриптни језик који се звао LiveScript, што је претеча JavaScript-а. NETSCAPE је тада уврстио подршку за програмски језик JAVA и дотадашње име клијентског језика је промењено из LiveScript у JavaScript. Дакле, сличност представља само исти пакет иновација у веб прегледачу NETSCAPE, који се рефлектовао и на име клијентског скриптног језика, а не сличност у самим програмским језицима.
На крају име програмског језика JavaScript је синоним за програмске језике који поштују ECMAScript језички стандард, декларисан у ECMA институцији за стандардизацију. Ови програмски језици, иако фунционишу исто, могу се називати другачије у зависности од веб прегледача, па чак у неким сегментима и радити другачије. Рецимо, MS Internet Explorer-ов клијентски језик се зове JScript. Због оваквих могућих разлика у веб прегледачима веб дизајнери понекад имају потешкоће да прилагоде писање програмског кода свим веб прегледачима. У највећој мери потешкоће је задаво MS Internet Explorer, али срећом појавом веб претраживача као Chrome или Firefox коришћење MS Internet Explorer-а је све мање, а и сам MicroSoft одустаје од даљег развијања тог прегледача и прелази на развој нових.
Када се појавио JavaScript 1995. године његова примарна улога је била валидација форми на веб страници, дакле оних поља која се попуњавају од стране корисника веб апликације и служе за интеракцију са њим. Пошто су у то време интернет конекције биле изузетно споре, а сви се сећамо "dail-up" конекције, било је изузетно непрактично да корисник апликације чека учитавање целокупне веб странице након слања података из форме. То је могло да потраје. Из тог разлога одлучено је да се валидација ради на самој страници, без потребе поновног учитавања, тако да корисник није морао да чека и поново попуњава форму, уколико је погрешио при уносу података. Ту је наступио JavaScript. Валидација се обављала пре слања података серверу и елиминисала се потреба чекања његовог одговора, што је знатно побољшало перформансе тадашњих веб сајтова.
Од времена 1990-их година до данас JavaScript је прерастао у комплетан програмски језик, који данас има и могућност функционисања и на серверу, тако да се комплетна веб апликација може урадити само са њим. Данас су развијени и разни помоћни алати за JavaScript тј. библиотеке и радни оквири, као што су JQuery, AngularJS, VueJS и други, а који олакшавају и убрзавају рад са JavaScript-ом. У суштни сматра се једним од најперспективнијих програмских језика данашњице. Из тог разлога и потражња за JavaScript програмерима расте константно.
Пример JavaScript кода унутар HTML-а који сабира два броја и исписује резултат на страници:
Како овај JavaScript код функционише?
У овом једноставном примеру код JavaScript-а се налази између
Када бисте овај код прекопирали у windows-ов Notepad и снимили на свом рачунару практично бисте могли да га отворите у свом веб прегледачу и он би се извршио. Можете то и да пробате. Копирајте код у Notepad и снимите га, али немојте да оставите екстензију фајла ".txt". Уместо тога упишите назив фајла и екстензију ".html". То може, рецимо, да изгледа овако: test.html. Када сте то урадили фајл ће добити иконицу вашег подразумеваног веб прегледача и ако бисте кликнули два пута на фајл он би се отворио у њему, као веб страница. На екрану бисте имали исписано: "Zbir brojeva 2 i 3 je 5".
Десило се то да је веб прегледач прочитао HTML и JavaScript и преобратио то у читљиву форму. Како? Једноставно речено сваки веб прегледач у себи има JavaScript интерпретер који преводи програмски код у људски раумљиву форму. Унутар
Унутар функције дефинисана је променљива "с"
Уколико вас је ово заинтересовало да научите више о JavaScript-у ово је линк w3schools.com веб сајта, који може да буде добар почетак за учење овог програмског језика.
JavaScript може да манипулише било којим HTML елементом на веб страници, да креира нове елементе, брише или измени постојеће, прави анимације или учитава нови садржај странице без њеног поновног учитавања. Уколико сте некад наишли, а сигурно јесте, на веб сајт који, рецимо, учитава нове чланке неке блог странице када скролујете до њеног краја то ради JavaScript тј. AJAX (енг. Asinchronous JavaScript And XML). Дакле JavaScript је веома моћан програмски језик за развој веб апликација и косристи се за разну интеракцију са корисницима веб апликације. Рецимо, JavaScript може да "ослушкује" разне догађаје на веб страници, као када корисник клинке на неко дугме на страници или помери миш изнад неког елемента или као малопре поменуто скроловање до одређене висине прозора веб прегледача и уради готово шта код вам падне на памет да урадите са једном веб страницом.
Многи мешају JavaScript са програмским језиком JAVA, али они немају готово ништа заједничко, сем онога што је уопштено заједничко за све програмске језике, и сем сличног назива, а то произилази из почетака JavaScript-а.
Историја JavaScript-а
Све је почело са најпопуларнијим веб претраживачем 1990-их година NETSCAPE-ом. Наиме, NETSCAPE је у то време имао клијентски скриптни језик који се звао LiveScript, што је претеча JavaScript-а. NETSCAPE је тада уврстио подршку за програмски језик JAVA и дотадашње име клијентског језика је промењено из LiveScript у JavaScript. Дакле, сличност представља само исти пакет иновација у веб прегледачу NETSCAPE, који се рефлектовао и на име клијентског скриптног језика, а не сличност у самим програмским језицима.
На крају име програмског језика JavaScript је синоним за програмске језике који поштују ECMAScript језички стандард, декларисан у ECMA институцији за стандардизацију. Ови програмски језици, иако фунционишу исто, могу се називати другачије у зависности од веб прегледача, па чак у неким сегментима и радити другачије. Рецимо, MS Internet Explorer-ов клијентски језик се зове JScript. Због оваквих могућих разлика у веб прегледачима веб дизајнери понекад имају потешкоће да прилагоде писање програмског кода свим веб прегледачима. У највећој мери потешкоће је задаво MS Internet Explorer, али срећом појавом веб претраживача као Chrome или Firefox коришћење MS Internet Explorer-а је све мање, а и сам MicroSoft одустаје од даљег развијања тог прегледача и прелази на развој нових.
Када се појавио JavaScript 1995. године његова примарна улога је била валидација форми на веб страници, дакле оних поља која се попуњавају од стране корисника веб апликације и служе за интеракцију са њим. Пошто су у то време интернет конекције биле изузетно споре, а сви се сећамо "dail-up" конекције, било је изузетно непрактично да корисник апликације чека учитавање целокупне веб странице након слања података из форме. То је могло да потраје. Из тог разлога одлучено је да се валидација ради на самој страници, без потребе поновног учитавања, тако да корисник није морао да чека и поново попуњава форму, уколико је погрешио при уносу података. Ту је наступио JavaScript. Валидација се обављала пре слања података серверу и елиминисала се потреба чекања његовог одговора, што је знатно побољшало перформансе тадашњих веб сајтова.
Од времена 1990-их година до данас JavaScript је прерастао у комплетан програмски језик, који данас има и могућност функционисања и на серверу, тако да се комплетна веб апликација може урадити само са њим. Данас су развијени и разни помоћни алати за JavaScript тј. библиотеке и радни оквири, као што су JQuery, AngularJS, VueJS и други, а који олакшавају и убрзавају рад са JavaScript-ом. У суштни сматра се једним од најперспективнијих програмских језика данашњице. Из тог разлога и потражња за JavaScript програмерима расте константно.
Пример JavaScript кода унутар HTML-а који сабира два броја и исписује резултат на страници:
<!DOCTYPE html>
<head>
<title> JavaScript </title>
</head>
<body>
<p id="prikaz-zbira"></ p>
<script>
function zbir(a,b) {
var c = a + b;
document.getElementById('prikaz-zbira').innerHTML = "Zbir brojeva "+a+" i "+b+" je "+c;
}
zbir(2,3);
</script>
</body>
</html>Како овај JavaScript код функционише?
У овом једноставном примеру код JavaScript-а се налази између
<script></script> HTML тагова (ознака), што говори веб прегледачу, као рецимо Chrome-у, да се ту налази JavaScript код који треба да изврши. Овај чланак није намењен да вас научи програмирање у JavaScript-у и ово не би био добар пример за сам почетак учења овог програмског језика, али ћу покушати да вам појасним овај код, чисто да покушам да вас заинтересујем. Па, да погледамо шта се овде у ствари дешава.Када бисте овај код прекопирали у windows-ов Notepad и снимили на свом рачунару практично бисте могли да га отворите у свом веб прегледачу и он би се извршио. Можете то и да пробате. Копирајте код у Notepad и снимите га, али немојте да оставите екстензију фајла ".txt". Уместо тога упишите назив фајла и екстензију ".html". То може, рецимо, да изгледа овако: test.html. Када сте то урадили фајл ће добити иконицу вашег подразумеваног веб прегледача и ако бисте кликнули два пута на фајл он би се отворио у њему, као веб страница. На екрану бисте имали исписано: "Zbir brojeva 2 i 3 je 5".
Десило се то да је веб прегледач прочитао HTML и JavaScript и преобратио то у читљиву форму. Како? Једноставно речено сваки веб прегледач у себи има JavaScript интерпретер који преводи програмски код у људски раумљиву форму. Унутар
<script></script> тагова имамо дефинисану једну JavaScript функцију које се зове "zbir" и у заградама дефинисана два аргумента функције "a" и "b", који представљају привремене променљиве вредности бројева са сабирање function zbir(a,b).Унутар функције дефинисана је променљива "с"
var c = a + b;, која ће имати вредност збира променљивих "a" и "b". У следећем реду кода говоримо JavaScript-у да селектује HTML таг <p id="prikaz-zbira"></p>, који има атрибут "id" са вредношћу "prikaz-zbira" и да у њега упише вредност променљиве "с", што је резултат збира - document.getElementById('prikaz-zbira').innerHTML = "Zbir brojeva "+a+" i "+b+" je "+c;. Испод тога позива се функција "zbir" zbir(2,3); и прослеђују јој се два параметра, који представљају бројеве чији збир треба да прикажемо, као резултат извршења функције. На крају добијамо испис на екрану унутар веб прегледача.Уколико вас је ово заинтересовало да научите више о JavaScript-у ово је линк w3schools.com веб сајта, који може да буде добар почетак за учење овог програмског језика.
