HTML jezik kao osnova izrade veb sajtova
HTML je skraćenica od Engleskih reči "Hyper Text Markup Language", ili u prevodu "jezik za obeležavanje hiperteksta". HTML nije programski jezik, već, kao što je napomenuto, opisni jezik i sastoji se od tzv. "tagova" (eng. Tags) , što u prevodu znači oznaka. Dakle, ove oznake ili tagovi omogućavaju da određeni delovi teksta budu obeleženi, kao recimo, naslovi, paragrafi, linkovi, slike ili neke celine veb stranice koje sadrže prethodno pomenuto.
U suštini HTML je osnova svake veb stranice i bez obzira da li je veb sajt samo obična statička veb prezentacija ili kompleksan dinamički veb sajt baziran je na HTML -u. Određenom strukturom HTML -a i upotrebom odgovarajućih tagova (oznaka) postiže se bolja semantička vrednost pisanog koda. Ovo u suštini znači da veb pretraživači, kao što je Gugl, mogu bolje da razumeju sam sadržaj veb stranice, što na kraju pomaže kod boljeg rangiranja veb stranice u pretrazi i pomaže optimizaciju veb sajta za veb pretraživače (eng. SEO - Search Engine Optimization).
Neki od primera HTML tagova su:
Ovo su samo neki od HTML tagova i kao što se može videti, u nekima iz primera, HTML tagovi mogu da sadrže i određene dodatne atribute, kao što su "src" i "href" , koji detaljnije opisuju sam HTML tag. Postoji više verzija HTML-a, a danas je u upotrebi HTML5, kao zadlji veb standard.
Istorija HTML
HTML je napravio Tim Berners Li 1990. godine, koji je tada bio zaposlen u CERN-u. CERN je najveći centar za istraživalje elementarnih čestica, koji se nalazi u okolini Ženeve. Tim Berners Li je, za potrebe olakšanja saradnje među naučnicima na projetktima, kreirao HTML kako bi omogućio bolju komunikaciju na velikim udaljenostima, budući da su na projektima učestvovali naučnici iz celog sveta. Napravio je i prvi veb server na svetu, nazvan "CERN HTTPd" (Hypetext Tranfer Protocol Deamon), u ovu svrhu.
Prvi veb server napravljen od strane Tim Berners Lia
Ukratko HTML se razvijao otprilike ovako:
- HTML DTD 1.1 - 1992. godina
- HTML 2.0 - 1995. godina
- HTML 3.2 - januar 1997. godina
- HTML 4.0 -decembar 1997. godina
- HTML 4.01 - decembar 1999. godina
- XHTML 1.0 - 2.0 - HTML jezik na bazi XML jezika. Počeo da se razvija kao poseban standard, ali se na kraju odustalo od njega pojavom HTML5 standarda.
- HTML 5 - 2008. godine objavljen predlog, a 2014. godine priznat za zvaničan standard od strane W3C (WorldWideWeb Consortuim), koji predstavlja međunarodnu organizaciju za standardizaciju veba (www).
Od pojave HTML5 standarda dalje se nastavlja sa njegovim razvijanjem i on postaje osnova razvoja svih veb stranica. Ispod je prost pimer koda jedne veb stranice pisan u HTML 5 standardu.
U suštini HTML je osnova svake veb stranice i bez obzira da li je veb sajt samo obična statička veb prezentacija ili kompleksan dinamički veb sajt baziran je na HTML -u. Određenom strukturom HTML -a i upotrebom odgovarajućih tagova (oznaka) postiže se bolja semantička vrednost pisanog koda. Ovo u suštini znači da veb pretraživači, kao što je Gugl, mogu bolje da razumeju sam sadržaj veb stranice, što na kraju pomaže kod boljeg rangiranja veb stranice u pretrazi i pomaže optimizaciju veb sajta za veb pretraživače (eng. SEO - Search Engine Optimization).
Neki od primera HTML tagova su:
<r></r> - tag koji označava paragraf teksta.<h1></h1> - tag koji označava glavni naslov veb stranice. Numeričke vrednosti u ovom tagu se mogu kretati od 1-6 u zavisnosti od proiriteta naslova na veb stranici (h1,h2,h3...).<img src="image.jpg" alt="promo-img"> - tag koji obeležava sliku na veb stranici.<a href="about.html"></a> - tag koji označava link tj. vezu ka drugoj veb stranici.<section></section> - trag koji označava određenu celinu sadržaja veb stranice.<div></div> - tag koji takođe označava određenu celinu veb stranice, ali nema semantičku vrednost kao <section></section> tag, koji je uveden sa HTML5 standardom.Ovo su samo neki od HTML tagova i kao što se može videti, u nekima iz primera, HTML tagovi mogu da sadrže i određene dodatne atribute, kao što su "src" i "href" , koji detaljnije opisuju sam HTML tag. Postoji više verzija HTML-a, a danas je u upotrebi HTML5, kao zadlji veb standard.
Istorija HTML
HTML je napravio Tim Berners Li 1990. godine, koji je tada bio zaposlen u CERN-u. CERN je najveći centar za istraživalje elementarnih čestica, koji se nalazi u okolini Ženeve. Tim Berners Li je, za potrebe olakšanja saradnje među naučnicima na projetktima, kreirao HTML kako bi omogućio bolju komunikaciju na velikim udaljenostima, budući da su na projektima učestvovali naučnici iz celog sveta. Napravio je i prvi veb server na svetu, nazvan "CERN HTTPd" (Hypetext Tranfer Protocol Deamon), u ovu svrhu.
Prvi veb server napravljen od strane Tim Berners Lia
Ukratko HTML se razvijao otprilike ovako:
- HTML DTD 1.1 - 1992. godina
- HTML 2.0 - 1995. godina
- HTML 3.2 - januar 1997. godina
- HTML 4.0 -decembar 1997. godina
- HTML 4.01 - decembar 1999. godina
- XHTML 1.0 - 2.0 - HTML jezik na bazi XML jezika. Počeo da se razvija kao poseban standard, ali se na kraju odustalo od njega pojavom HTML5 standarda.
- HTML 5 - 2008. godine objavljen predlog, a 2014. godine priznat za zvaničan standard od strane W3C (WorldWideWeb Consortuim), koji predstavlja međunarodnu organizaciju za standardizaciju veba (www).
Od pojave HTML5 standarda dalje se nastavlja sa njegovim razvijanjem i on postaje osnova razvoja svih veb stranica. Ispod je prost pimer koda jedne veb stranice pisan u HTML 5 standardu.
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<title>Moja veb stranica</title>
<meta charset="UTF-8">
</head>
<body>
<h1>Naslov veb stranice</h1>
</body>
</html>